Kultni punk bend Zvoncekova Bilježnica ove godine slavi 23 godina od osnivanja. Povodom toga i na još nekoliko tema razgovarali smo sa frontmanom Bilježnice Tozzom Rabassom koji je odgovarao u svom stilu.
Zvoncekova Bilježnica ove godine slavi 23 godine postojanja. Šta se promenilo u postavci banda i odnosu publike prema bandu prema vašem vidjenju?
Što se tiče postavke banda, do sada je tu prodefilovalo petanaestak ljudi. Ljudi dodju, odu, ožene se, neko nadje djevojko pa se zaboravi, neko se navadi na praškove i ljutu rakičinu, ali u poslednjih 17 godina kostur je isti, braća Vujić i evo sada je došao novi bassista, koji nije rasista, Dreja Ramone, pa će vidimo. Sama koncepcija, ne kontracepcija, priče je kao i na početku – Peruanski – Mletački –Austrougarski – koprofagičarski punk rock sa primesama etno i disco zvuka, mada tu ima mesta i za urolagničate, pelotičare i koprolaličare sa ovih prostora. Njih ima najviše. Mi smo kao masoni, sakupljamo takve likove i omaške nema, njih ima uvek. Mislim da tu zalutale publike nema ili vole ili ne vole, nema sredine, jedan je Dane Korica i Dane Sredinica. Tu je valjda ključ, mislim da mi to radimo vrlo pošteno i iskreno i trudimo se da to emitujemo, najviše preko javnog tepih servisa u jednoj kultnoj rock emisiji.
Poslednji album “Gavrilov princip” objavljen je sada već davne ‘98 godine. Zašto postoji tolika pauza u diskografskom smislu?
Vidju, pun naziv ovoga banda je Zvoncekova Bilježnica – Crnogorci su medju vama. To ljudi moraju znati, morali smo pre svega da raščistimo sa nama tko smo i što smo. Ima jedna naša stvar objavljena ‘91 “Gutembergova štamparija” koja kaže: Pomešali su nam krv, o ne ne i nestali negde u mraku ha ha ha. Morao sam da vidim tko je tko, a to zaista traje, istraživali smo po tim zabitim selima čitava rodoslovja, bilo je tu ajduka, uskoka, jataka, ludjaka. Pa, nakon toga ova podela koja nas je jako potresla, sećam se bio sam mesecima na lebu i masti, ništa drugo nisam mogao da jedem. Čak sam i pečenje jeo bez hleba, dotle je to sve išlo. Sečaš se onog albuma Trule Koalicije “Plakao sam kad je pala Sekuritatea”, i mi smo plakali ali od smeha, klizni štapovi, tajkuni, (ne)Vladine organizacije, uživanje na tako malo prostoru. Jednostavno kad imamo što za reći mi kažemo i o tome pričamo na ovom novom materijalu. Mi nismo medijski band pa sad, nemamo materija, nema nas nidje. Mi smo underground (smeh), kao ovaj Kustin, vraćamo vreme unazad, kao Bata u tom filmu. Mi smo DEVO band, pričamo o tome kako je od čoveka nastao majmun. Darvin je bio u teškoj zabludi.
Kada se može očekivati nekoliko puta najavljivani album?
Moj pašenog i pašenoginica, zajedno sa šurakom svaki dan obilaze neke štamparije i proveravaju gde bi se omot mogao štampati, ali kad god nadju adekvatnog štampara on ili posti, ili je crveno slovo u kalendaru pa se ne radi, tako da sve nešto izmiče. Inače to je sve snimljeno, samo da se smiksa, ali te nove stvari već sviramo. Inače, tiraž će biti u ograničenoj nakladi, dve pune šljivane korpe diskova.
Kako Tozza Rabassa vidi muzičkiu scenu u Srbiji nakon toliko godina egzistiranja na njoj? Da li se po Vašem mišljenju neko novo ime izdvaja?
Ništa se tu nije promenilo poslednjih 20 godina, uvek ćeš imati bandova kojima svaki sistem odgovara, s tim što su se sada pojavili i partijski bandovi pa oni mlate pare tu i tamo. Znaš ono, kad Bog hoće i bik se oteli. Scena kao takva ne postoji, postoje pojedinačna dešavanja, ne postoji ni tržište, niti muzičko tržište. Tržište se zove: ko koga zajebe. Zato su u svijetu oduševljeni sa nama i jedva čekaju da im dodjemo. Takve sigurno nemaju. Bendova ima ko pleve, al’ šta sa tim, nemaju gde da sviraju. Postoji Beogradski pašaluk i to je najbitnije. Ja sam to još ‘94 rekao: jebo svekar u hladnoj sobi onoga ko od ove scene napravi Beogradski pašaluk. Neki band posebno ne bih izvojio, to nikada nisam radio, bitno je da ih ima a kako rade, to oni najbolje znaju.
Šta mislite o “korporativnim sastavima” kao što je u nesrećnoj Srbiji Van Gogh?
Uvek je bilo takvih bandova i biće, znaš ono – Konja ne jaše kome pristaje, nego ko ima.
Zvoncekova Bilježnica je na neki sebi svojstven način oslonjena na punk. Kako vidite današnju domaću i svetsku punk scenu?
Ma ima odličnih punk sastava u nas i biće. Znaš, ljudi još uvek misle da punk sviraju samo oni koji ne znaju dobro da sviraju nešto komplikovanije, pa ‘ajd da sviraju punk, to je jednostavnije. Zaboravljaju da je punk mnogo više od toga, baš punk ne može svirati svako jer za to treba energija, punk je način života, nema fola, to ljudi osete vrlo brzo. Punk je spasao rock, to se zaboravlja – sveža krv je novi val, sećaš se Parafa. Vuja u svom studiju Češnjak dugo već iznova i iznova regrutuje nove snage, tako da zime nama. Punk nikada neće majkati, kao ona priča-nije mrtav samo se ušutio. Malo se komercijalizovao, al’ ok , to su valjda faze kroz koje mora prolaziti.
Jubilej će biti obeležen koncertom u Aranđelovcu, 21.5., na kome će Vam gosti biti Bjesovi i Hund. Kakva je situacija povodom koncertnih aktivnosti Bilježnice?
Zamisao je bila da to budu TV kuće, novinari prijatelji banda i da to budu bandovi na liniji Gornji Milanovac – Aranđelovac – Kragujeavac, jer na toj liniji već godinama funkcioniše najstarija punk scena – Šumadijska punk scena: KBO, Trula Koalicija i Zvoncekova Bilježnica. Hund je iz Aranđelovca i oni postoje već dugo, tako da mislim da zaslužuju malo više medijske pažnje. Bjesovi su po meni autentični srpski rock band, meni najbolji i nazamljiviji u Soraba. Sa njima se znamo ceo život i jako mi je drago što će Marinko i ekipa doći, da zapjevamo i popijemo po koju. Arandjelovac je duži niz godina u nekoj stagnaciji sa dešavanjima i autorskim bandovima, tako da smo želeli da malo pokrenemo celu priču i damo neku injekciju, ne u vene. Taj prostor kluba Krug je neverovatan, mnogi će poželeti da sviraju tamo, kao da si u Engleskoj. Doduše, ja sam jednom bio u Trstu kupio farmerke,u Engleskoj nisam bio, al’ tako pričaju žene po brijačnicama. Inače, već smo odsvirali neke gradove i bilo je sjajno – Smederevska Palanka, Kragujevac, Novi Sad, Beograd. Planiramo uskoro u BiH (i ne bih) i Črnu Goru, pa će vidimo, nije lako ni vruću gibanicu jesti, a kamoli danas zasvirati. Drago mi je da te koncerte najčešće organizuju fanovi banda, bili smo i u Kosovskoj Mitrovici, to treba vidjeti, ti ljudi su sakupili izmedju sebe kintu, zakupili prostor i organizovali svirku. Svaka im čast. Dok je takvih biće i nas.
Koji su planovi za budućnost i kako vidite Zvoncekovu Bilježnicu u budućnosti?
Pa, jednom rečju: Gde narod pljuje tu reka teče i za nas će uvijek biti posla i materijala za priču dok je tako u Soraba.
maj 18 2011
Tozza Rabassa: “Gde narod pljuje tu reka teče”
Zvoncekova Bilježnica ove godine slavi 23 godine postojanja. Šta se promenilo u postavci banda i odnosu publike prema bandu prema vašem vidjenju?
Što se tiče postavke banda, do sada je tu prodefilovalo petanaestak ljudi. Ljudi dodju, odu, ožene se, neko nadje djevojko pa se zaboravi, neko se navadi na praškove i ljutu rakičinu, ali u poslednjih 17 godina kostur je isti, braća Vujić i evo sada je došao novi bassista, koji nije rasista, Dreja Ramone, pa će vidimo. Sama koncepcija, ne kontracepcija, priče je kao i na početku – Peruanski – Mletački –Austrougarski – koprofagičarski punk rock sa primesama etno i disco zvuka, mada tu ima mesta i za urolagničate, pelotičare i koprolaličare sa ovih prostora. Njih ima najviše. Mi smo kao masoni, sakupljamo takve likove i omaške nema, njih ima uvek. Mislim da tu zalutale publike nema ili vole ili ne vole, nema sredine, jedan je Dane Korica i Dane Sredinica. Tu je valjda ključ, mislim da mi to radimo vrlo pošteno i iskreno i trudimo se da to emitujemo, najviše preko javnog tepih servisa u jednoj kultnoj rock emisiji.
Vidju, pun naziv ovoga banda je Zvoncekova Bilježnica – Crnogorci su medju vama. To ljudi moraju znati, morali smo pre svega da raščistimo sa nama tko smo i što smo. Ima jedna naša stvar objavljena ‘91 “Gutembergova štamparija” koja kaže: Pomešali su nam krv, o ne ne i nestali negde u mraku ha ha ha. Morao sam da vidim tko je tko, a to zaista traje, istraživali smo po tim zabitim selima čitava rodoslovja, bilo je tu ajduka, uskoka, jataka, ludjaka. Pa, nakon toga ova podela koja nas je jako potresla, sećam se bio sam mesecima na lebu i masti, ništa drugo nisam mogao da jedem. Čak sam i pečenje jeo bez hleba, dotle je to sve išlo. Sečaš se onog albuma Trule Koalicije “Plakao sam kad je pala Sekuritatea”, i mi smo plakali ali od smeha, klizni štapovi, tajkuni, (ne)Vladine organizacije, uživanje na tako malo prostoru. Jednostavno kad imamo što za reći mi kažemo i o tome pričamo na ovom novom materijalu. Mi nismo medijski band pa sad, nemamo materija, nema nas nidje. Mi smo underground (smeh), kao ovaj Kustin, vraćamo vreme unazad, kao Bata u tom filmu. Mi smo DEVO band, pričamo o tome kako je od čoveka nastao majmun. Darvin je bio u teškoj zabludi.
Kada se može očekivati nekoliko puta najavljivani album?
Moj pašenog i pašenoginica, zajedno sa šurakom svaki dan obilaze neke štamparije i proveravaju gde bi se omot mogao štampati, ali kad god nadju adekvatnog štampara on ili posti, ili je crveno slovo u kalendaru pa se ne radi, tako da sve nešto izmiče. Inače to je sve snimljeno, samo da se smiksa, ali te nove stvari već sviramo. Inače, tiraž će biti u ograničenoj nakladi, dve pune šljivane korpe diskova.
Kako Tozza Rabassa vidi muzičkiu scenu u Srbiji nakon toliko godina egzistiranja na njoj? Da li se po Vašem mišljenju neko novo ime izdvaja?
Ništa se tu nije promenilo poslednjih 20 godina, uvek ćeš imati bandova kojima svaki sistem odgovara, s tim što su se sada pojavili i partijski bandovi pa oni mlate pare tu i tamo. Znaš ono, kad Bog hoće i bik se oteli. Scena kao takva ne postoji, postoje pojedinačna dešavanja, ne postoji ni tržište, niti muzičko tržište. Tržište se zove: ko koga zajebe. Zato su u svijetu oduševljeni sa nama i jedva čekaju da im dodjemo. Takve sigurno nemaju. Bendova ima ko pleve, al’ šta sa tim, nemaju gde da sviraju. Postoji Beogradski pašaluk i to je najbitnije. Ja sam to još ‘94 rekao: jebo svekar u hladnoj sobi onoga ko od ove scene napravi Beogradski pašaluk. Neki band posebno ne bih izvojio, to nikada nisam radio, bitno je da ih ima a kako rade, to oni najbolje znaju.
Šta mislite o “korporativnim sastavima” kao što je u nesrećnoj Srbiji Van Gogh?
Uvek je bilo takvih bandova i biće, znaš ono – Konja ne jaše kome pristaje, nego ko ima.
Zvoncekova Bilježnica je na neki sebi svojstven način oslonjena na punk. Kako vidite današnju domaću i svetsku punk scenu?
Ma ima odličnih punk sastava u nas i biće. Znaš, ljudi još uvek misle da punk sviraju samo oni koji ne znaju dobro da sviraju nešto komplikovanije, pa ‘ajd da sviraju punk, to je jednostavnije. Zaboravljaju da je punk mnogo više od toga, baš punk ne može svirati svako jer za to treba energija, punk je način života, nema fola, to ljudi osete vrlo brzo. Punk je spasao rock, to se zaboravlja – sveža krv je novi val, sećaš se Parafa. Vuja u svom studiju Češnjak dugo već iznova i iznova regrutuje nove snage, tako da zime nama. Punk nikada neće majkati, kao ona priča-nije mrtav samo se ušutio. Malo se komercijalizovao, al’ ok , to su valjda faze kroz koje mora prolaziti.
Jubilej će biti obeležen koncertom u Aranđelovcu, 21.5., na kome će Vam gosti biti Bjesovi i Hund. Kakva je situacija povodom koncertnih aktivnosti Bilježnice?
Zamisao je bila da to budu TV kuće, novinari prijatelji banda i da to budu bandovi na liniji Gornji Milanovac – Aranđelovac – Kragujeavac, jer na toj liniji već godinama funkcioniše najstarija punk scena – Šumadijska punk scena: KBO, Trula Koalicija i Zvoncekova Bilježnica. Hund je iz Aranđelovca i oni postoje već dugo, tako da mislim da zaslužuju malo više medijske pažnje. Bjesovi su po meni autentični srpski rock band, meni najbolji i nazamljiviji u Soraba. Sa njima se znamo ceo život i jako mi je drago što će Marinko i ekipa doći, da zapjevamo i popijemo po koju. Arandjelovac je duži niz godina u nekoj stagnaciji sa dešavanjima i autorskim bandovima, tako da smo želeli da malo pokrenemo celu priču i damo neku injekciju, ne u vene. Taj prostor kluba Krug je neverovatan, mnogi će poželeti da sviraju tamo, kao da si u Engleskoj. Doduše, ja sam jednom bio u Trstu kupio farmerke,u Engleskoj nisam bio, al’ tako pričaju žene po brijačnicama. Inače, već smo odsvirali neke gradove i bilo je sjajno – Smederevska Palanka, Kragujevac, Novi Sad, Beograd. Planiramo uskoro u BiH (i ne bih) i Črnu Goru, pa će vidimo, nije lako ni vruću gibanicu jesti, a kamoli danas zasvirati. Drago mi je da te koncerte najčešće organizuju fanovi banda, bili smo i u Kosovskoj Mitrovici, to treba vidjeti, ti ljudi su sakupili izmedju sebe kintu, zakupili prostor i organizovali svirku. Svaka im čast. Dok je takvih biće i nas.
Koji su planovi za budućnost i kako vidite Zvoncekovu Bilježnicu u budućnosti?
Pa, jednom rečju: Gde narod pljuje tu reka teče i za nas će uvijek biti posla i materijala za priču dok je tako u Soraba.
Intervju: Branimir Lokner i Dragiša Radulović
Objavio Branimir Lokner • Intervju •