Gitarista Ivan Mihaljević 2005. godine uplivao je u profesionalne muzičke vode, i aktivan je na nekoliko polja. Javnosti je dobro poznat po tome što je član zagrebačke grupe Hard Time, a sve više postaje prepoznatljiv i po svojim solo projektima. Već dva, nazovimo ih, solo diskografska projekta ima iza sebe, album “Sandcastle” objavljen 2008. godine, kao i prošlogodišnje izdanje “Destination Unknown”. Dakle, povoda za razgovor sa Ivanom Mijaljevićem bilo je na pretek.
Nakon puno godina i tona muzike sa Hard Time-om, došli se i do tvog drugog po redu solo ostvarenja. Ivane, šta je to novo što si prihvatio tokom godina, nakon “Sandcastle” izdanja?
Muzički govoreći i razmišljajući, pravi pozitivni otklon je bio u mom načinu pevanja. Kada sam snimio “Sandcastle”, to je bilo vreme kada praktično nisam imao nikakva vokalna iskustva, i nisam ni uobičavao da vežbam pevanje. Za “Destination Unknown”, bio sam u mnogo boljoj vokalnoj formi, kontinuirano sam vežbao, što konstantno činim, tako da očekujem da na tom bolju i u koncertnoj varijanti, kao i na studijskim snimcima budem sve bolji.Takođe sam puno naučio o snimanju i miksovanju. Takođe mislim da je moj način sviranja ušao, u kako bih to rekao zrelu fazu.
I kako je došlo do samog koncepta, kao i pesama na CD-u?
Sve je došlo potpuno prirodno. Najteži deo za mene bilo je pisanje tekstova….
Kako si sarađjivao sa Alanom i Majklom… I kako je došlo do ideje za “Side Effects”? Da li bi hteo da nam nešto više kažeš o tvojim saradnicima iz benda?
Nakon završetka “Sandcastle”-a, pozvali su me da otvorim Paul Gilbertov nastup u Zagrebu, i za to mi je bio potreban bend, koji bi svirao sa mnom. Nakon tog showa, Alan i Majkl su bili vrlo zainteresovani da nastave saradnju sa mnom. Tako smo krenuli zajedno da radimo na pesmama za drugi album. Obično imam bazičnu strukturu songova, kao i reči, nakon kojih sledi nadogradnja drugih u bendu. Alen je učestvovao u pisanju muzike i teksta za song “Hollow Wish”. ” Destination Unknown ” je mnogo više projekat kompletnog benda, tako da su svi zaslužili da budu u najmanju ruku tretirani kao deo kompletne priče i budu prisutni na naslovnoj strani covera. Zato se sada zovemo Ivan Mihaljević “Side Effects”. Oni su fantastični muzičari i pravo je zadovoljstvo saradjivati sa njima.
Kako bi definisao i okarakteristao tvoj stil i pristup, za one koji još uvek nisu dovoljno upućeni u tvoj rad?
Zaista ne volim da pravim muzičku kategorizaciju, ali mnogi to nazivaju progressive rock. Ima puno pesama koje su koncepcijski različite među sobom na oba albuma, i to bih istakao kao važnu komponentu.
Pričajmo o tvom načinu sviranja. Da li još uvek praktikuješ svakodnevne sviračke “treninge”?
Praktikujem vrlo ozvbiljan način vežbanja, i danas je to već rutina, ali nemam striktnu varijantu ponavljanja treninga. Vežbam puno, i uvek se trudim da pronađem neke nove “cake” i nova rešenja. Ali, takođe vežbam svaki dan pevanje, što nisam radio ranijih godina, tako da naročito tu gledam da iz dana u dan budem sve bolji.
Na šta fokusiraš tvoje solo deonice?
Obično popstavljam i konstruišem svoja sola na jedan način. Mentalno ih isviravam i trudim se da prsti prate moja razmišljanja.
Šta je za tebe veći izazov – sviranje gitare ili pevanje?
Tokom proteklih godina, puno vremena sam proveo u sviranju gitare, a mnogo manje kao pevač, tako da je za mene teže biti pevač. Ali činim sve, kako bih iz dana u dan popravio svoje pevanje, i mislim da u tome uspevam.
Reakcije za “Sandcastle” su bile apsolutno pozitivne. Šta očekuješ od “Destination Unknown” albuma?
Mislim da će ići u pozitivnom smeru i korak dalje. Bio sam potpuno prijatno iznenađen kako je kritika reagovala na “Sandcastle”.
A sad nas, molim te, uputi u svet i način tvog pisanja songova. Kakva je evolucija tvog songwriting pristupa?
Tu zaista nema nekih specijalnih tajni. Sedim i pišem muziku, onda nastane ideja koja se razvija, i pesma se gradi. Puštam da mi mentalno muzika prostruji kroz glavu i pređe kroz prste. Obično postavim sve, temu, aranžmane, rifove i melodiju.
Reci nam nešto o tvojoj opremi i tehničkim “pomagalima” koje koristiš, kao i videu “New Rig Demo”?
Koristim ” Earni Ball Music Man” guitars. Trenutno mi je favorit ” Silhouette Special” model, i takođe koristim 2 John Petrucci modela gitara. The Amp kojeg koristim je Engl. Powerball head sa Engl. 4×12 Vintage 30 cabnet. A što se efekata tiče koristim MXR Carbon Copy analog delay, MXR studio shorus, Ernie Ball Wah, i Korg Pith Black * tuner. Ne koristim nikakav software za moj bazični “live” ili studijski guitar sound.
Kako je tekla saradnja i sviranje sa Brett Garsedom na albumu?
Brett je gostovao na pesmi, koju sam ja napisao za John Denner-ov album. Johnov album zapravo nikad nije objavljen, tako da sam pitao Bretta, da uzmemo tu pesmu i stavimo je na moj album. On se sa tim složio, i to je to…
Kada govorimo o koncertima, kako to izgleda muzicirati i nastupati u triu? Na stage-u sigurno nedostaju još jedan gitarista i klavijaturista. Kako izgleda prearanžirati songove izvođenju u triu?
Da, mi menjamo aranžmane, ali malo. Zaista nisam do sada nikoga čuo, od svih koji su nas gledali na koncertu, da mu određeni instrument nedostaje. Mi zvučimo moćno i ubedljivo, a sa tim se slažu i oni koji su nas gledali.
A kakve bi savete ili sugestije dao mladim muzičarima, koji bi želeli postati bolji muzičari?
Rekao bih im da sviraju gitaru svaki dan i da sviraju muziku koju vole. Takođe i da komponuju svoju muziku.
I na kraju, kakvi su ti planovi i ciljevi u budućnosti?
Sviranje što je veći mogući broj koncerata i konstantno promovisanje ovog albuma. Takođe i priprema rada na novom izdanju…
www.ivanmihaljevic.com/
facebook.com/imandse
Intervju: Paola C.
Preveo sa engleskog: Branimir Lokner
Adaptirao: Dragiša Radulović
jun 20 2011
Ivan Mihaljević: “Prsti prate moja razmišljanja”
Nakon puno godina i tona muzike sa Hard Time-om, došli se i do tvog drugog po redu solo ostvarenja. Ivane, šta je to novo što si prihvatio tokom godina, nakon “Sandcastle” izdanja?
Muzički govoreći i razmišljajući, pravi pozitivni otklon je bio u mom načinu pevanja. Kada sam snimio “Sandcastle”, to je bilo vreme kada praktično nisam imao nikakva vokalna iskustva, i nisam ni uobičavao da vežbam pevanje. Za “Destination Unknown”, bio sam u mnogo boljoj vokalnoj formi, kontinuirano sam vežbao, što konstantno činim, tako da očekujem da na tom bolju i u koncertnoj varijanti, kao i na studijskim snimcima budem sve bolji.Takođe sam puno naučio o snimanju i miksovanju. Takođe mislim da je moj način sviranja ušao, u kako bih to rekao zrelu fazu.
I kako je došlo do samog koncepta, kao i pesama na CD-u?
Sve je došlo potpuno prirodno. Najteži deo za mene bilo je pisanje tekstova….
Nakon završetka “Sandcastle”-a, pozvali su me da otvorim Paul Gilbertov nastup u Zagrebu, i za to mi je bio potreban bend, koji bi svirao sa mnom. Nakon tog showa, Alan i Majkl su bili vrlo zainteresovani da nastave saradnju sa mnom. Tako smo krenuli zajedno da radimo na pesmama za drugi album. Obično imam bazičnu strukturu songova, kao i reči, nakon kojih sledi nadogradnja drugih u bendu. Alen je učestvovao u pisanju muzike i teksta za song “Hollow Wish”. ” Destination Unknown ” je mnogo više projekat kompletnog benda, tako da su svi zaslužili da budu u najmanju ruku tretirani kao deo kompletne priče i budu prisutni na naslovnoj strani covera. Zato se sada zovemo Ivan Mihaljević “Side Effects”. Oni su fantastični muzičari i pravo je zadovoljstvo saradjivati sa njima.
Kako bi definisao i okarakteristao tvoj stil i pristup, za one koji još uvek nisu dovoljno upućeni u tvoj rad?
Zaista ne volim da pravim muzičku kategorizaciju, ali mnogi to nazivaju progressive rock. Ima puno pesama koje su koncepcijski različite među sobom na oba albuma, i to bih istakao kao važnu komponentu.
Pričajmo o tvom načinu sviranja. Da li još uvek praktikuješ svakodnevne sviračke “treninge”?
Praktikujem vrlo ozvbiljan način vežbanja, i danas je to već rutina, ali nemam striktnu varijantu ponavljanja treninga. Vežbam puno, i uvek se trudim da pronađem neke nove “cake” i nova rešenja. Ali, takođe vežbam svaki dan pevanje, što nisam radio ranijih godina, tako da naročito tu gledam da iz dana u dan budem sve bolji.
Na šta fokusiraš tvoje solo deonice?
Obično popstavljam i konstruišem svoja sola na jedan način. Mentalno ih isviravam i trudim se da prsti prate moja razmišljanja.
Šta je za tebe veći izazov – sviranje gitare ili pevanje?
Tokom proteklih godina, puno vremena sam proveo u sviranju gitare, a mnogo manje kao pevač, tako da je za mene teže biti pevač. Ali činim sve, kako bih iz dana u dan popravio svoje pevanje, i mislim da u tome uspevam.
Reakcije za “Sandcastle” su bile apsolutno pozitivne. Šta očekuješ od “Destination Unknown” albuma?
Mislim da će ići u pozitivnom smeru i korak dalje. Bio sam potpuno prijatno iznenađen kako je kritika reagovala na “Sandcastle”.
A sad nas, molim te, uputi u svet i način tvog pisanja songova. Kakva je evolucija tvog songwriting pristupa?
Tu zaista nema nekih specijalnih tajni. Sedim i pišem muziku, onda nastane ideja koja se razvija, i pesma se gradi. Puštam da mi mentalno muzika prostruji kroz glavu i pređe kroz prste. Obično postavim sve, temu, aranžmane, rifove i melodiju.
Reci nam nešto o tvojoj opremi i tehničkim “pomagalima” koje koristiš, kao i videu “New Rig Demo”?
Koristim ” Earni Ball Music Man” guitars. Trenutno mi je favorit ” Silhouette Special” model, i takođe koristim 2 John Petrucci modela gitara. The Amp kojeg koristim je Engl. Powerball head sa Engl. 4×12 Vintage 30 cabnet. A što se efekata tiče koristim MXR Carbon Copy analog delay, MXR studio shorus, Ernie Ball Wah, i Korg Pith Black * tuner. Ne koristim nikakav software za moj bazični “live” ili studijski guitar sound.
Kako je tekla saradnja i sviranje sa Brett Garsedom na albumu?
Brett je gostovao na pesmi, koju sam ja napisao za John Denner-ov album. Johnov album zapravo nikad nije objavljen, tako da sam pitao Bretta, da uzmemo tu pesmu i stavimo je na moj album. On se sa tim složio, i to je to…
Kada govorimo o koncertima, kako to izgleda muzicirati i nastupati u triu? Na stage-u sigurno nedostaju još jedan gitarista i klavijaturista. Kako izgleda prearanžirati songove izvođenju u triu?
Da, mi menjamo aranžmane, ali malo. Zaista nisam do sada nikoga čuo, od svih koji su nas gledali na koncertu, da mu određeni instrument nedostaje. Mi zvučimo moćno i ubedljivo, a sa tim se slažu i oni koji su nas gledali.
A kakve bi savete ili sugestije dao mladim muzičarima, koji bi želeli postati bolji muzičari?
Rekao bih im da sviraju gitaru svaki dan i da sviraju muziku koju vole. Takođe i da komponuju svoju muziku.
I na kraju, kakvi su ti planovi i ciljevi u budućnosti?
Sviranje što je veći mogući broj koncerata i konstantno promovisanje ovog albuma. Takođe i priprema rada na novom izdanju…
www.ivanmihaljevic.com/
facebook.com/imandse
Intervju: Paola C.
Preveo sa engleskog: Branimir Lokner
Adaptirao: Dragiša Radulović
Objavio Branimir Lokner • Intervju •