Gostovanje Tomaža Domicelja, doajena slovenačke i nekada Ex-Yu scene u prestižnom “Kanela baru” u Portzorožu, bila je prava prilika za moju malenkost da se vrate neke stare slike, obnove sećanja, razmene nove informacije i uz druženje sa renomiranim kantautorom evociraju stare slike i događaji.
Ali, najvažniji događaj te večeri bio je sam nastup Tomaž Domicelj tria/Projekt Triglav, gde je zajedno sa dvojicom muzičara iz benda – basistom Janijem Lahom i bubnjarom Andrejom Hribarom, pevač i gitarista “protutnjao” songovima iz vlastite bogate diskografske ostavštine, uz dodatak nekoliko neizbežnih covera..Tomaž je svirao oko 2 sata i 20 minuta, kroz dva bloka i jednu kraću pauzu, pokazujući da ni najmanje nije izgubio od one prepoznatljive energije, koja ga je krasila tokom većeg dela karijere. Iako mlađim generacijama sem u samoj Sloveniji, opus i karijera Domicelja nije toliko bliska, vredi istaći da njegov preko 40 godina dugi staž je imao izuzetno buran tok, određene highlightse, priličnu popularnost u Ex-Yu u jednom periodu, naročito zahvaljujući dobrom plasmanu albuma – “Tomaž V Živo “( 1977.) i “48”(1979.), kao i “zatvaranje” u “nacionalne” okvire od druge polovine 80-tih godina, pa do novijih dana, gde sama karijera nije imala “izvozni” karakter. Tomaž se bavio mnogim “poslovima”, na domaćem terenu – burno raspravljao i polemisao sa neistomišljenicima”, a u jednom kraćem periodu bio je urednik “RTV Slovenie” i dužem vlasnik i urednik njegovog “Dots Recordsa”.
No, da se vratim na sam koncert Tomaž Domicelj Tria/Projekt Triglav, koji su svojim muziciranjem naišli na nepodeljene simpatije i odobravanja, što kod starije, što kod one po godinama mlađe publike. Verzija jakog koncertnog aduta – “Gospod direktor”, bila je jednako “ubitačna”, kao i onih davnih 70-tih godina, kada sam je slušao i gledao na Tomažovim koncertima u ispunjenoj sali beogradskog “Doma Omladine”. “Danas bo srečen dan” kod publike verovatno uvek izaziva nesmanjene emocije, kao i verzija pesme “Goodnight Irene” – “Irena, lahko noč”. “Letnik ’48” i “Jamajka”, predstavljaju adute koji su ostavljeni za samo finale, ali da ne nabrajam sve ono što se moglo čuti ove večeri, tek bio je ovo izuzetno dobro urađen happening, uz naravno sjajnu organizaciju i dobar vibe kojeg po tradiciji distribuira osoblje “Kanela bara”.
Tomaž je u svojoj 68-oj godini, jednako mlad kao što je slučaj bio i godinama unazad, i to je jedna od onih (prirodnih ili stečenih osobina, kako god ), koju nema veliki broj umetnika i generalno ličnosti.
avg 25 2016
TOMAŽ DOMICELJ TRIO – Live in “Kanela bar” Portorož 23.08.2016.
Ali, najvažniji događaj te večeri bio je sam nastup Tomaž Domicelj tria/Projekt Triglav, gde je zajedno sa dvojicom muzičara iz benda – basistom Janijem Lahom i bubnjarom Andrejom Hribarom, pevač i gitarista “protutnjao” songovima iz vlastite bogate diskografske ostavštine, uz dodatak nekoliko neizbežnih covera..Tomaž je svirao oko 2 sata i 20 minuta, kroz dva bloka i jednu kraću pauzu, pokazujući da ni najmanje nije izgubio od one prepoznatljive energije, koja ga je krasila tokom većeg dela karijere. Iako mlađim generacijama sem u samoj Sloveniji, opus i karijera Domicelja nije toliko bliska, vredi istaći da njegov preko 40 godina dugi staž je imao izuzetno buran tok, određene highlightse, priličnu popularnost u Ex-Yu u jednom periodu, naročito zahvaljujući dobrom plasmanu albuma – “Tomaž V Živo “( 1977.) i “48”(1979.), kao i “zatvaranje” u “nacionalne” okvire od druge polovine 80-tih godina, pa do novijih dana, gde sama karijera nije imala “izvozni” karakter. Tomaž se bavio mnogim “poslovima”, na domaćem terenu – burno raspravljao i polemisao sa neistomišljenicima”, a u jednom kraćem periodu bio je urednik “RTV Slovenie” i dužem vlasnik i urednik njegovog “Dots Recordsa”.
No, da se vratim na sam koncert Tomaž Domicelj
Tria/Projekt Triglav, koji su svojim muziciranjem naišli na nepodeljene simpatije i odobravanja, što kod starije, što kod one po godinama mlađe publike. Verzija jakog koncertnog aduta – “Gospod direktor”, bila je jednako “ubitačna”, kao i onih davnih 70-tih godina, kada sam je slušao i gledao na Tomažovim koncertima u ispunjenoj sali beogradskog “Doma Omladine”. “Danas bo srečen dan” kod publike verovatno uvek izaziva nesmanjene emocije, kao i verzija pesme “Goodnight Irene” – “Irena, lahko noč”. “Letnik ’48” i “Jamajka”, predstavljaju adute koji su ostavljeni za samo finale, ali da ne nabrajam sve ono što se moglo čuti ove večeri, tek bio je ovo izuzetno dobro urađen happening, uz naravno sjajnu organizaciju i dobar vibe kojeg po tradiciji distribuira osoblje “Kanela bara”.
Tomaž je u svojoj 68-oj godini, jednako mlad kao što je slučaj bio i godinama unazad, i to je jedna od onih (prirodnih ili stečenih osobina, kako god ), koju nema veliki broj umetnika i generalno ličnosti.
Fotografije : Slavko Franca
Objavio Branimir Lokner • Događaji •