Splitski Đavoli imali su značajnu rolu na Ex-Yu sceni tokom druge polovine 80-tih godina, i njihova pojava u ono vreme, predstavljala je na neki način pravo osveženje. Mediteranski pastiche, jedno posmatranje revival pristupa blisko načinu na kojeg su to radili italijanski izvođači tokom 50-tih i 60-tih godina, a koji su takođe promovisali svoje viđenje ranog izvornog rock and rolla, provučeno kroz primerenu dozu urbanog, gradskog šmeka – sve su to kroz svoje nastupe i songove nudili publici i zaintersovanom auditorijumu splitski dečki predvođeni autorom, pevačem i gitaristom Nenom Belanom.
Najveću fan bazu imali su u svom gradu, ali i Beogradu, gde se njihova poruka, “primila” iz prve.
Održavali su izuzetno uspešne koncertne nastupe, uspeli su da postignu i primerenu komercijalnost. Njihov prvi album “Ljubav i moda” (Jugoton, 1986.) ostaće zabeležen kao i uzbudljiviji, britkiji, energičniji, od sledeće dva – “Hallo Lulu” (1987, Jugoton) i “Ostani uz mene” (1988, Jugoton), gde je snažniji pop upliv odnosio prevagu nad nazovimo to rock and roll stranom. Ali,Đavoli su tokom vremena etablirali sopstveni stil, koji je može se to sa razlogom tvrditi, za veoma kratak vremenski period uspeo da dopre do velikog broja Ex-Yu konzumenata.
Dvostruki koncertni CD “Croatia Recordsa”- “Live In Studio M” plus “Live in Kuliušić”, koliko je to moguće realistično predstavlja grupu na bini i u kontaktu sa publikom. Po mom mišljenju, opterećenost studijskom konfekcijom i produkcijskim obavezama, koja je kao za cilj imala logičnu potrebu za većom komercijalnošću, oduzimala je Đavolima onu prirodnu neposrednost, koju su upravo imali njihovi koncertni nastupi, i zato tvrdim da se ona bolja strana benda mogla sagledati preko njihovih “live” happeninga.A takav utisak se stiče i preslušavanjem ovog izdanja.
24 numere sa koncerta u Novom Sadu održanog 1989-e, i 14 pesama sa nastupa u popularnom “Kulušiću” iz 1987-e, mogu da potvrde pomenute adute grupe, koje su kao skladna ekipa, naravno predvođena liderom Belanom -posedovali. Iz sadašnjeg ugla posmatrano, mada je uostalom tako bilo i u ono vreme, prosto je neverovatno koliko su Đavoli imali hitoidnih , melodičnih, izuzetno pamtljivih kompozicija na svom repertoaru, i koje je zajedno sa njima publika na koncertima pevala.
Bez obzira kakav naklon i odnos imali prema ostavštini Belana i Đavola, ovaj dvostruki koncertni set sasvim sigurno upotpunjuje priču o grupi, čija uloga na ondašnjoj Ex-Yu sceni tokom druge polovine 80-tih godina nije bila mala.
nov 2 2016
ĐAVOLI – Live In Studio M & Kulušić Live
(Croatia Records) 2016.
2CD
Rock’n’roll/revival/pop – CROATIA
Splitski Đavoli imali su značajnu rolu na Ex-Yu sceni tokom druge polovine 80-tih godina, i njihova pojava u ono vreme, predstavljala je na neki način pravo osveženje. Mediteranski pastiche, jedno posmatranje revival pristupa blisko načinu na kojeg su to radili italijanski izvođači tokom 50-tih i 60-tih godina, a koji su takođe promovisali svoje viđenje ranog izvornog rock and rolla, provučeno kroz primerenu dozu urbanog, gradskog šmeka – sve su to kroz svoje nastupe i songove nudili publici i zaintersovanom auditorijumu splitski dečki predvođeni autorom, pevačem i gitaristom Nenom Belanom.
Najveću fan bazu imali su u svom gradu, ali i Beogradu, gde se njihova poruka, “primila” iz prve.
Održavali su izuzetno uspešne koncertne nastupe, uspeli su da postignu i primerenu komercijalnost. Njihov prvi album “Ljubav i moda” (Jugoton, 1986.) ostaće zabeležen kao i uzbudljiviji, britkiji, energičniji, od sledeće dva – “Hallo Lulu” (1987, Jugoton) i “Ostani uz mene” (1988, Jugoton), gde je snažniji pop upliv odnosio prevagu nad nazovimo to rock and roll stranom. Ali,Đavoli su tokom vremena etablirali sopstveni stil, koji je može se to sa razlogom tvrditi, za veoma kratak vremenski period uspeo da dopre do velikog broja Ex-Yu konzumenata.
Dvostruki koncertni CD “Croatia Recordsa”- “Live In Studio M” plus “Live in Kuliušić”, koliko je to moguće realistično predstavlja grupu na bini i u kontaktu sa publikom. Po mom mišljenju, opterećenost studijskom konfekcijom i produkcijskim obavezama, koja je kao za cilj imala logičnu potrebu za većom komercijalnošću, oduzimala je Đavolima onu prirodnu neposrednost, koju su upravo imali njihovi koncertni nastupi, i zato tvrdim da se ona bolja strana benda mogla sagledati preko njihovih “live” happeninga.A takav utisak se stiče i preslušavanjem ovog izdanja.
Bez obzira kakav naklon i odnos imali prema ostavštini Belana i Đavola, ovaj dvostruki koncertni set sasvim sigurno upotpunjuje priču o grupi, čija uloga na ondašnjoj Ex-Yu sceni tokom druge polovine 80-tih godina nije bila mala.
crorec.hr
Objavio Branimir Lokner • EX Yu, Recenzije •