Intervju sa Ivanom Milenkovićem preuzet sa site-a “Druga strana računara”. Razgovor je vodio moj dragi kolega, saradnik i glavni urednik pomenutog portala – Predrag Peđa Jovanović.
Bluz Mašina je relativno mladi perspektivni bluz-rok trio iz Beograda, nastao 2012.godine i od tada se dokazuju na bluz rok sceni širom Beograda i Srbije. 1. Novembra 2016. godine zvanično izdaju svoj debitantski album na srpskom jeziku pod nazivom „Tragovi“, u izdanju Metropolis Music-a. Album je sniman, miksan i masterovan u kultnom studiju „Kazablanka“ u Beogradu. Bend je imao brojne nastupe kako električne tako i akustične po svim znamenitijim klubovima u Beogradu, a nastupali su i na mnogim moto skupovima i drugim festivalima po Srbiji.
Grupa će u klupskoj sezoni 2016/2017 promovisati dva nova spota i album, u Beogradu i drugim velikim gradovima, dok je za 2017 planiran u ulazak u studio i snimanje drugog autorskog albuma, kao i jednog akustičnog projekta. Muzicki uticaji: Allman Brothers Band, Jimi Hendrix, Stevie Ray Vaughan, Albert King, BB King, Cream, Lynard Skynard, Chuck Berry, Miles Davis, Bob Dylan, Rory Gallagher, Texas Flood, Joe Bonamassa, Led Zeppelin, Jethro Tull, i mnogi mnogi drugi.
Ivan Milenković – Bluz Mašina
13. januara 2017. by Peđa
Bluz Mašina je relativno mladi perspektivni bluz-rok trio iz Beograda, nastao 2012.godine i od tada se dokazuju na bluz rok sceni širom Beograda i Srbije. 1. Novembra 2016. godine zvanično izdaju svoj debitantski album na srpskom jeziku pod nazivom „Tragovi“, u izdanju Metropolis Music-a. Album je sniman, miksan i masterovan u kultnom studiju „Kazablanka“ u Beogradu. Bend je imao brojne nastupe kako električne tako i akustične po svim znamenitijim klubovima u Beogradu, a nastupali su i na mnogim moto skupovima i drugim festivalima po Srbiji.
Grupa će u klupskoj sezoni 2016/2017 promovisati dva nova spota i album, u Beogradu i drugim velikim gradovima, dok je za 2017 planiran u ulazak u studio i snimanje drugog autorskog albuma, kao i jednog akustičnog projekta. Muzicki uticaji: Allman Brothers Band, Jimi Hendrix, Stevie Ray Vaughan, Albert King, BB King, Cream, Lynard Skynard, Chuck Berry, Miles Davis, Bob Dylan, Rory Gallagher, Texas Flood, Joe Bonamassa, Led Zeppelin, Jethro Tull, i mnogi mnogi drugi.
I – Umetnost vs. šund
1.Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?
Softver je omogućio ljudima da prave instant muziku, ali nije omogućio instant kreativnost, tako da je nastalo mnogo loših elektronskih formi i projekata. Zatim, pojavom servisa u oblaku i socijalnih mreža, ljudima je omogućeno i da lako dele sve svoje sadržaje, pa je zbog toga velika količina loše muzike dospela u fokus javnosti.
2.Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?
Kompjuter je omogućio relativno laku produkciju i time omogućio muzičarima amaterima da lako ostvare i promovišu svoje projekte, što je dovelo do toga da imamo mnogo amaterske muzike u opticaju. Sa druge strane, ozbiljni muzičari i profesionalci takođe koriste kompjutere, ali je njih svakako manje, jer je za stvaranje kvalitetnog muzičkog izraza potrebno ogromno zalaganje koje za sada nije moguće ubrzati kompjuterom.
II – Analogno vs. digitalno
1.Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?
Moje skromno mišljenje je da je analogni zvuk i dalje najbolji i najprirodniji. Ako je muzika producirana na digitalnoj opremi i puštena na digitalnom sistemu, ili ako je gitara svirana na digitalnom pojačalu, to se oseti. Ali iz decenije u deceniju, ta razlika je sve manja. U toku su istraživanja emulacije kompletnih analognih sistema, ali smo još uvek nekoliko decenija od takvih tehnologija jer je računarska moć za emulaciju tih sistema još uvek slaba. Mlađi slušaoci, još uvek mogu da osete razliku, ali ide se ka uparivanju visokih frekvencija i u digitalnom domenu. Vrlo je moguće da će oni praviti emulaciju loše digitalne produkcije jednog dana, jer će im taj zvuk stvarati nostalgiju za mladošću, kao što danas imamo comeback vinila kod generacija koji osećaju nostalgiju za takvim zvukom, tako da je pojam šta valja a šta ne relativna stvar i menja se kroz vreme.
2.Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?
Prednost digitalnog zvuka je u lakšem snimanju, skladištenju i deljenju sa drugima. Doneo je boljitak u mnogim sferama muzičke umetnosti, ali nije doneo značajan boljitak u kvalitetu muzičkog izraza.
III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter
1.Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja „dobrih“ muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?
U principu samo se povećala potreba za amaterima, dok je potreba za profesionalnim muzičarima ostala manje-više ista kao i nekada. Čovečanstvo se polako navikava na puno mediokritetskog sadržaja, ali se kvalitetan izraz, iako marginalizovan, i dalje najviše ceni.
2.Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?
Zavisi od čoveka, jer najskuplji resurs je kao i uvek – čovek. Uzmimo za primer grupu A: geniji koji prave u studiju ili na kućnom računaru. Onda uzmimo grupu B: budale koji isto to rade. Koji je rezultat grupe A a koji grupe B, nezavisno od opreme koju su koristili? Sve je jasno. Ukratko, moguće je dogurati do nekih 85-90% kvaliteta kod kuće, ako neko zaista zna šta radi. Sve preko toga čini profesionalna produkcija.
IV – Sviranje vs. programiranje
1.Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?
Svakako da je elektronska muzika još jedna vrsta muzičkog izraza i muzičke umetnosti, ali postoji predrasuda da je bavljenje time lako. Mislim da je veoma teško napraviti nešto smisleno u tom žanru, jer je potrebna velika posvećenost, rad sa semplovima, istraživanje, pripremanje za nastupe uživo, programiranje opreme, traženje svog izraza, dakle to je nešto što zahteva životni rad, kao i muziciranje na instrumentima. Kome je to strast, taj će uspeti, a takvih je malo.
2.Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte „običan“ slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji „otkucan“ na tastaturi računara?
Za sada kompjuter mora da se programira od strane čoveka da bi proizveo neki rezultat, jer kompjuteri nisu još uvek dovoljno moćni da sami proizvedu sopstvene zvuke koje će ljudima imati smisla. Zbog toga svaki čovek danas može da prepozna da li muziku stvara kompjuter ili čovek. Profesionalci svakako mogu napraviti isprogramiranu muziku za koju većina neće primetiti da dolazi iz semplova. To je svakako moguće i to se već dugi niz godina dešava u muzičkoj industriji.
V – Nosač zvuka vs. youtube
1.Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?
Danas je vrednost muzike određena drugačije – popularnošću, odnosno brojem preslušavanja i pregledavanja na internetu. Autorska prava u globalu gube na značaju u današnjoj “re-mix” kulturi, I klasični sistem polako zamire. Neka predviđanja kažu da se rešenje krije negde u peer-2-peer sistemima i skrivenim tokenima u svakoj muzičkoj numeri, slično virtuelnom novcu. Takva muzika će moći slobodno da putuje po globalnoj mreži i da sama sebi broji preglede, na osnovu kojih će izvorni autor fajla imati neku vrstu koristi, možda u formi virtuelne valute. Naznake tih sistema se naziru, ali će proći još nekoliko decenija dok ne budu ostvarive, ako i budu.
2.Da li je „youtube“ publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?
Naravno da ne. YouTube publika je čulno uskraćena ograničenim 2D prikazom i lošim zvučnicima, to je jedini output koji oni dobijaju. Na svirci se primećuje daleko više detalja, i ja se trudim da odem na što više nastupa jer je to najbolji način da se “upozna” izvođač. Nasuprot tome, neko može da postiže viralni uspeh od 2 miliona pregleda na svakom YouTube snimku, a na koncert mu dolazi oko 200 ljudi. Takav odnos publike može naterati nekoga da se bavi samo YouTube nastupima, tako da YouTube publika svakako ima neku vrstu težine, pogotovu finansijske.
VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže
1.Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?
Nema čvrsto definisanih pravila. Na mnogim tržištima, uključujući i naše, gde se saobraćaj obavlja iznad zemlje, na ulicama, a ne u metrou, plakati su i dalje važan reklamni medij. Štampani mediji u formi štampe na kiosku su izgubili na značaju, ali su promo flajeri i dalje donekle korisni.
2.Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?
Više faktora utiče na to da će ljudi doći. Mislim da se posećenost koncerta ne može naslutiti samo na osnovu toga da li je neko kliknuo dugmence, jer to svako može. Ali praćenjem i upoređivanjem tih statistika, u sprezi sa aktuelnošću izvođača, aktuelnošću prostora u kome se dešava nastup, vremenskim prilikama, drugim dešavanjima u to vreme, može se naslutiti posećenost.
VII – Borba za RnR
1.Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?
Bend je veoma aktivan, može se reći da brzo napredujemo. Debitantski album je izašao u Novembru 2016. god. U toku je koncertna promocija u glavnom gradu i okolini. Od budućih planova izdvajamo dva spota planirana za klupsku sezonu 2016/2017, kao i rad na aranžmanima za drugi autorski album počevši sa 2017. godinom. U planu je takođe i jedan solo autorski akustični projekat koji je zamišljen za kraj 2017.
jan 13 2017
IVAN MILENKOVIĆ…BLUZ MAŠINA
Bluz Mašina je relativno mladi perspektivni bluz-rok trio iz Beograda, nastao 2012.godine i od tada se dokazuju na bluz rok sceni širom Beograda i Srbije. 1. Novembra 2016. godine zvanično izdaju svoj debitantski album na srpskom jeziku pod nazivom „Tragovi“, u izdanju Metropolis Music-a. Album je sniman, miksan i masterovan u kultnom studiju „Kazablanka“ u Beogradu. Bend je imao brojne nastupe kako električne tako i akustične po svim znamenitijim klubovima u Beogradu, a nastupali su i na mnogim moto skupovima i drugim festivalima po Srbiji.
Grupa će u klupskoj sezoni 2016/2017 promovisati dva nova spota i album, u Beogradu i drugim velikim gradovima, dok je za 2017 planiran u ulazak u studio i snimanje drugog autorskog albuma, kao i jednog akustičnog projekta. Muzicki uticaji: Allman Brothers Band, Jimi Hendrix, Stevie Ray Vaughan, Albert King, BB King, Cream, Lynard Skynard, Chuck Berry, Miles Davis, Bob Dylan, Rory Gallagher, Texas Flood, Joe Bonamassa, Led Zeppelin, Jethro Tull, i mnogi mnogi drugi.
Ivan Milenković – Bluz Mašina
13. januara 2017. by Peđa
Bluz Mašina je relativno mladi perspektivni bluz-rok trio iz Beograda, nastao 2012.godine i od tada se dokazuju na bluz rok sceni širom Beograda i Srbije. 1. Novembra 2016. godine zvanično izdaju svoj debitantski album na srpskom jeziku pod nazivom „Tragovi“, u izdanju Metropolis Music-a. Album je sniman, miksan i masterovan u kultnom studiju „Kazablanka“ u Beogradu. Bend je imao brojne nastupe kako električne tako i akustične po svim znamenitijim klubovima u Beogradu, a nastupali su i na mnogim moto skupovima i drugim festivalima po Srbiji.
Grupa će u klupskoj sezoni 2016/2017 promovisati dva nova spota i album, u Beogradu i drugim velikim gradovima, dok je za 2017 planiran u ulazak u studio i snimanje drugog autorskog albuma, kao i jednog akustičnog projekta. Muzicki uticaji: Allman Brothers Band, Jimi Hendrix, Stevie Ray Vaughan, Albert King, BB King, Cream, Lynard Skynard, Chuck Berry, Miles Davis, Bob Dylan, Rory Gallagher, Texas Flood, Joe Bonamassa, Led Zeppelin, Jethro Tull, i mnogi mnogi drugi.
I – Umetnost vs. šund
1.Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?
Softver je omogućio ljudima da prave instant muziku, ali nije omogućio instant kreativnost, tako da je nastalo mnogo loših elektronskih formi i projekata. Zatim, pojavom servisa u oblaku i socijalnih mreža, ljudima je omogućeno i da lako dele sve svoje sadržaje, pa je zbog toga velika količina loše muzike dospela u fokus javnosti.
2.Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?
Kompjuter je omogućio relativno laku produkciju i time omogućio muzičarima amaterima da lako ostvare i promovišu svoje projekte, što je dovelo do toga da imamo mnogo amaterske muzike u opticaju. Sa druge strane, ozbiljni muzičari i profesionalci takođe koriste kompjutere, ali je njih svakako manje, jer je za stvaranje kvalitetnog muzičkog izraza potrebno ogromno zalaganje koje za sada nije moguće ubrzati kompjuterom.
1.Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?
Moje skromno mišljenje je da je analogni zvuk i dalje najbolji i najprirodniji. Ako je muzika producirana na digitalnoj opremi i puštena na digitalnom sistemu, ili ako je gitara svirana na digitalnom pojačalu, to se oseti. Ali iz decenije u deceniju, ta razlika je sve manja. U toku su istraživanja emulacije kompletnih analognih sistema, ali smo još uvek nekoliko decenija od takvih tehnologija jer je računarska moć za emulaciju tih sistema još uvek slaba. Mlađi slušaoci, još uvek mogu da osete razliku, ali ide se ka uparivanju visokih frekvencija i u digitalnom domenu. Vrlo je moguće da će oni praviti emulaciju loše digitalne produkcije jednog dana, jer će im taj zvuk stvarati nostalgiju za mladošću, kao što danas imamo comeback vinila kod generacija koji osećaju nostalgiju za takvim zvukom, tako da je pojam šta valja a šta ne relativna stvar i menja se kroz vreme.
2.Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?
Prednost digitalnog zvuka je u lakšem snimanju, skladištenju i deljenju sa drugima. Doneo je boljitak u mnogim sferama muzičke umetnosti, ali nije doneo značajan boljitak u kvalitetu muzičkog izraza.
1.Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja „dobrih“ muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?
U principu samo se povećala potreba za amaterima, dok je potreba za profesionalnim muzičarima ostala manje-više ista kao i nekada. Čovečanstvo se polako navikava na puno mediokritetskog sadržaja, ali se kvalitetan izraz, iako marginalizovan, i dalje najviše ceni.
2.Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?
Zavisi od čoveka, jer najskuplji resurs je kao i uvek – čovek. Uzmimo za primer grupu A: geniji koji prave u studiju ili na kućnom računaru. Onda uzmimo grupu B: budale koji isto to rade. Koji je rezultat grupe A a koji grupe B, nezavisno od opreme koju su koristili? Sve je jasno. Ukratko, moguće je dogurati do nekih 85-90% kvaliteta kod kuće, ako neko zaista zna šta radi. Sve preko toga čini profesionalna produkcija.
IV – Sviranje vs. programiranje
1.Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?
Svakako da je elektronska muzika još jedna vrsta muzičkog izraza i muzičke umetnosti, ali postoji predrasuda da je bavljenje time lako. Mislim da je veoma teško napraviti nešto smisleno u tom žanru, jer je potrebna velika posvećenost, rad sa semplovima, istraživanje, pripremanje za nastupe uživo, programiranje opreme, traženje svog izraza, dakle to je nešto što zahteva životni rad, kao i muziciranje na instrumentima. Kome je to strast, taj će uspeti, a takvih je malo.
2.Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte „običan“ slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji „otkucan“ na tastaturi računara?
Za sada kompjuter mora da se programira od strane čoveka da bi proizveo neki rezultat, jer kompjuteri nisu još uvek dovoljno moćni da sami proizvedu sopstvene zvuke koje će ljudima imati smisla. Zbog toga svaki čovek danas može da prepozna da li muziku stvara kompjuter ili čovek. Profesionalci svakako mogu napraviti isprogramiranu muziku za koju većina neće primetiti da dolazi iz semplova. To je svakako moguće i to se već dugi niz godina dešava u muzičkoj industriji.
1.Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?
Danas je vrednost muzike određena drugačije – popularnošću, odnosno brojem preslušavanja i pregledavanja na internetu. Autorska prava u globalu gube na značaju u današnjoj “re-mix” kulturi, I klasični sistem polako zamire. Neka predviđanja kažu da se rešenje krije negde u peer-2-peer sistemima i skrivenim tokenima u svakoj muzičkoj numeri, slično virtuelnom novcu. Takva muzika će moći slobodno da putuje po globalnoj mreži i da sama sebi broji preglede, na osnovu kojih će izvorni autor fajla imati neku vrstu koristi, možda u formi virtuelne valute. Naznake tih sistema se naziru, ali će proći još nekoliko decenija dok ne budu ostvarive, ako i budu.
2.Da li je „youtube“ publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?
Naravno da ne. YouTube publika je čulno uskraćena ograničenim 2D prikazom i lošim zvučnicima, to je jedini output koji oni dobijaju. Na svirci se primećuje daleko više detalja, i ja se trudim da odem na što više nastupa jer je to najbolji način da se “upozna” izvođač. Nasuprot tome, neko može da postiže viralni uspeh od 2 miliona pregleda na svakom YouTube snimku, a na koncert mu dolazi oko 200 ljudi. Takav odnos publike može naterati nekoga da se bavi samo YouTube nastupima, tako da YouTube publika svakako ima neku vrstu težine, pogotovu finansijske.
VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže
1.Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?
Nema čvrsto definisanih pravila. Na mnogim tržištima, uključujući i naše, gde se saobraćaj obavlja iznad zemlje, na ulicama, a ne u metrou, plakati su i dalje važan reklamni medij. Štampani mediji u formi štampe na kiosku su izgubili na značaju, ali su promo flajeri i dalje donekle korisni.
2.Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?
Više faktora utiče na to da će ljudi doći. Mislim da se posećenost koncerta ne može naslutiti samo na osnovu toga da li je neko kliknuo dugmence, jer to svako može. Ali praćenjem i upoređivanjem tih statistika, u sprezi sa aktuelnošću izvođača, aktuelnošću prostora u kome se dešava nastup, vremenskim prilikama, drugim dešavanjima u to vreme, može se naslutiti posećenost.
1.Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?
Bend je veoma aktivan, može se reći da brzo napredujemo. Debitantski album je izašao u Novembru 2016. god. U toku je koncertna promocija u glavnom gradu i okolini. Od budućih planova izdvajamo dva spota planirana za klupsku sezonu 2016/2017, kao i rad na aranžmanima za drugi autorski album počevši sa 2017. godinom. U planu je takođe i jedan solo autorski akustični projekat koji je zamišljen za kraj 2017.
Predrag Jovanović
Računajte na računare
Objavio Branimir Lokner • Intervju •