(Croatia Records) 2020.
Digital
Rock/funk/r’n’b/pop – SERBIA
Ovih dana je “Croatia Records” u digitalnoj varijanti objavila album Mikija Marfija naziva “Honolulu”.
Reč je o sklopu pesama koje je ovaj pevač, gitarista i autor kreirao tokom godina, a praktično su bile spremne za objavljivanje još 1999-e . Tokom vremena su dobile sadašnji oblik i formu, ali pre toga, da vam kažem i par reči o Miki Marfiju.
Reč je o muzičaru koji je uslovno rečeno veoma dugo na sceni. Rođen u Vukovaru, godinama je putovao i svirao po svetu, ali dobar deo svog životnog i muzičarskog veka proveo je u Beogradu, gde ga generacije 70-tih i 80-tih godina veoma dobro pamte. Svirao je u grupama Muzej Sarvan i Afera, participirao u brojnim drugim bendovima, kao seshn muzičar sarađivao je sa mnogim sastavima i izvođačima, ali je takođe poznat kao i osoba koju je noćni život Beograda itekako dobro zapamtio. Od Mikija Marfija, aka Murphy B. Gooda se tokom godina očekivalo da će sa svojim bogatim muzičkim idejama bukvalno buknuti i napraviti iskorak ka uspehu, ali do toga nije došlo, za šta je verovatno najviše kriv njegov bogat avanturistički duh i postavljeni vlastiti visoki standardi oko ličnih autorsko/kreativnih postavki.
Vreme je provodio i u Hrvatskoj i u Engleskoj, poslednjih godina je nastanjen na Kanarima, a aktuelni full -length koji je od nedavno digitalnim putem dostupan široj javnosti, realistično odslikava njegova dugogodišnja intersovanja i autorska stremljenja.
Miki na svoj način kreira songove koji u sebi sadrže elemente rocka, funka, soula. Veći broj njih poseduje jednu vidljivu tkzv. laid-back atmosferu, kroz koju se provlače veoma sofisticirana aranžmanska rešenja, zanimljivi zvučni sklopovi i ništa manje intersantne ideje. Mikijevo “kapiranje” muzičkih standarda je kako univerzalno tako i originalno, ništa manje emotivno, pri čemu dok preslušavate pesme sa albuma, u startu vam je jasno, kako pred sobom imate osobu od velikog muzičkog, kao i proživljenog ličnog iskustva.
“Honolulu” je album prepun emocija, vokalnih i sviračkih poteza koji će vas prijatno iznenaditi a u isto vreme osvojiti, kao i jedne možda ne baš jasno vidljive, ali ipak primetne nostalgije za nekim prošlim lepšim i drugačijim vremenima. “Honolulu” je album koji predstavlja realističan portret jednog iskusnog muzičara, freaka, frienda i pre svega iskrene osobe, iza kojeg je dug put prepun zanimljivih životnih i ličnih slika, kao i događaja.
avg 18 2020
MIKI MARFI – “Honolulu”
(Croatia Records) 2020.
Digital
Rock/funk/r’n’b/pop – SERBIA
Ovih dana je “Croatia Records” u digitalnoj varijanti objavila album Mikija Marfija naziva “Honolulu”.
Reč je o sklopu pesama koje je ovaj pevač, gitarista i autor kreirao tokom godina, a praktično su bile spremne za objavljivanje još 1999-e . Tokom vremena su dobile sadašnji oblik i formu, ali pre toga, da vam kažem i par reči o Miki Marfiju.
Reč je o muzičaru koji je uslovno rečeno veoma dugo na sceni. Rođen u Vukovaru, godinama je putovao i svirao po svetu, ali dobar deo svog životnog i muzičarskog veka proveo je u Beogradu, gde ga generacije 70-tih i 80-tih godina veoma dobro pamte. Svirao je u grupama Muzej Sarvan i Afera, participirao u brojnim drugim bendovima, kao seshn muzičar sarađivao je sa mnogim sastavima i izvođačima, ali je takođe poznat kao i osoba koju je noćni život Beograda itekako dobro zapamtio. Od Mikija Marfija, aka Murphy B. Gooda se tokom godina očekivalo da će sa svojim bogatim muzičkim idejama bukvalno buknuti i napraviti iskorak ka uspehu, ali do toga nije došlo, za šta je verovatno najviše kriv njegov bogat avanturistički duh i postavljeni vlastiti visoki standardi oko ličnih autorsko/kreativnih postavki.
Vreme je provodio i u Hrvatskoj i u Engleskoj, poslednjih godina je nastanjen na Kanarima, a aktuelni full -length koji je od nedavno digitalnim putem dostupan široj javnosti, realistično odslikava njegova dugogodišnja intersovanja i autorska stremljenja.
Miki na svoj način kreira songove koji u sebi sadrže elemente rocka, funka, soula. Veći broj njih poseduje jednu vidljivu tkzv. laid-back atmosferu, kroz koju se provlače veoma sofisticirana aranžmanska rešenja, zanimljivi zvučni sklopovi i ništa manje intersantne ideje. Mikijevo “kapiranje” muzičkih standarda je kako univerzalno tako i originalno, ništa manje emotivno, pri čemu dok preslušavate pesme sa albuma, u startu vam je jasno, kako pred sobom imate osobu od velikog muzičkog, kao i proživljenog ličnog iskustva.
“Honolulu” je album prepun emocija, vokalnih i sviračkih poteza koji će vas prijatno iznenaditi a u isto vreme osvojiti, kao i jedne možda ne baš jasno vidljive, ali ipak primetne nostalgije za nekim prošlim lepšim i drugačijim vremenima. “Honolulu” je album koji predstavlja realističan portret jednog iskusnog muzičara, freaka, frienda i pre svega iskrene osobe, iza kojeg je dug put prepun zanimljivih životnih i ličnih slika, kao i događaja.
crorec.net
facebook.com/murphybgood
Objavio Branimir Lokner • EX Yu, Recenzije •