Nikola Čubrilo je gitarista/pevač /autor, koji je tokom poslednjih 5-6 godina u potpunosti zablistao svojim radom, nastupima, generalnim delovanjem, muziciranjem na domaćoj blues/blues rock sceni. Kako iz njegovog ugla sve to izgleda i deluje, imaćete prilike da vidite iz moje komunikacije sa ovim sjajnim mladim momkom, odličnim muzičarem, pred kojim ako sve stvari bude tekle na željeni način, uspešna budućnost je zagarantovana….
Nikola, ti si se nekako “iznenada” pojavio na ovdašnjoj blues, rock/blues sceni i za vrlo kratko vreme osvojio simpatije, svih onih objektivnih posmatrača i ljubitelja pomenutih žanrovskih formi. Da li si se dugo “pripremao” za svoj “dolazak” ili je to sve krenulo nekako spontano.
Muziku sam počeo da pisem pre nego što sam napravio bend, ali ideja i jeste bila da se te pesme sviraju i snime, a i želeo sam da ih izvodim pred publikom i predstavim sebe i svoj rad. Sve je krenulo spontano, prvi album “Going Down The Road” smo snimili i izdali za “R’n’R records”, i tako je sve krenulo, spontano i uzbudljivo.
Do sada si objavio dva albuma “Going Down The road” (2018.) i “On My Way-Another Story” (2021). Po čemu se oni u muzičkom i izražajnom smislu razlikuju i dopunjuju, i kako bi ih poredio?
Prvi album nosi naziv kako po naslovnoj pesmi, tako i po tome što sam u njemu video neki početak svog muzičkog puta sa bendom i autorskim radom. Tematika pesama je različita, ali opet su i pesme međusobno povezane i pričaju svoju priču. Ovaj album je sastavljen od 5 pesama sa celim bendom. uz četiri akustične pesme. Drugi album je nastavak tog muzičkog puta, puta sa više iskustva, i tu je i moja percepcija stvari dosta zrelija od prethodne, kako muzički tako i životno. Ovaj album takođe ima devet pesama, ali su ovaj put sve pesme snimljene sa celim bendom. Oba albuma su prožeta tematikom iz života, pogleda na određene događaje i iskustva, ali i običnim svakodnevnim situacijama. Drugi album najavljen je spotom za glavnu pesmu “If Life Was Two Whiskeys”, i objavljena su 100 CD-a, kao promo primerci. Uskoro uz ploču, ceo album će biti objavljen i na online platformama.
Do sada si održao puno koncertnih nastupa u različitim varijantama i nekako uskladio postavu. Kako ti se čini da publika reaguje na tebe, što ona starija, što mlađa, i da li ti izgleda/deluje, da naročito oni stariji blues fanovi i sudionici beogradske scene razumeju i prihvataju ono što radiš…
Reakcije publike mi se dopadaju. Svaki nastup je drugačiji, i u bendu nam je bitno da se zabavljamo i iskažemo dok sviramo i nastupamo. Mislim da ljudi to primećuju i da uživaju u onome sto radimo. I starija i mlađa publika jako dobro reaguje, tu su i stalni fanovi. Kroz ovih nekoliko godina od kako aktivno nastupam sa bendom i samostalno, ostvario sam jako lepa poznanstva i iskustva , a dopada mi se što vidim da se publika povećava.
Kako ti se čini današnja srpska blues scena, kako ona u regionu/nekadašnjoj Jugoslaviji, i sa kojim od ovdašnjih blues kolega/gitarista imaš dobru saradnju?
Na srpskoj blues i blues-rock sceni ima bendova i izvođača koji su zaista dobri i koji imaju šta da kažu. Muzičari i bendovi sa kojima volim da sarađujem i imam jako lepa iskustva su Sakis Dovolis, kao i njegov Sakis Dovolis Trio, Texas Flood i Nenad Zlatanović, Mare i njegov Di Luna Blues Band, Nenad Došenovic Besni, uz druge kolege gitariste i muzičare. Podrška i poštovanje starijih kolega čini me srećnim i zadovoljnim, a tako je i sa moje strane prema njima.
Kako bi okarakterisao ili opisao svoj gitaristički stil ili način sviranja, ko su ti najveći uzori ?
Moj still bih opisao kao mešavinu bluesa I rock’ n’ roll-a kao jak temelj, ali u njemu ima I hevi zvuka, kao i elemenata klasične muzike I džeza. Volim jak I izražajan vibrato, ekspresivan ton sa dosta dinamike I po mogućstvu što glasniji! Najveći uzori su mi Jimi Hendrix I Stevie Ray Vaughan, ali pored njih tu su i Gary Moore, George Lynch, Eric Gales, Jeff Beck… Gitaristička muzika mi je omiljena, ali nisam žanrovski ograničen, volim da slušam različitu muziku.
Gde sebe i svoj bend vidiš u budućnosti, i kakva je po tebi sudbina bluesa u Srbiji ali i u svetu danas, i koliko se po tebi sam pravac razvija ili mozda stagnira?
Želim da nastupam i da nastavim da se bavim muzikom, kako samostalno tako i sa svojim bendom. Imam sjajnu ekipu u grupi i samim tim dosta stvari je lakše i bolje. Nastupaćemo, stvarati muziku i dati sve od sebe, a ostalo će nadam se doći na svoje mesto. Blues u svetu ima sjajna nova imena, kod nas takođe, ali u manjem broju. Smatram da dokle god ljudi imaju emocije i jedne i druge, da će postojati blues. Mozda neće biti kao nekad, ali će sigurno nastaviti da postoji u miksu tradicionalnog i novog, jer tu su ljudi koji ga održavaju i daju mu neku novu boju i novi značaj.
jan 24 2023
Nikola Čubrilo (Nikola Čubrilo Band)
Nikola Čubrilo je gitarista/pevač /autor, koji je tokom poslednjih 5-6 godina u potpunosti zablistao svojim radom, nastupima, generalnim delovanjem, muziciranjem na domaćoj blues/blues rock sceni. Kako iz njegovog ugla sve to izgleda i deluje, imaćete prilike da vidite iz moje komunikacije sa ovim sjajnim mladim momkom, odličnim muzičarem, pred kojim ako sve stvari bude tekle na željeni način, uspešna budućnost je zagarantovana….
Nikola, ti si se nekako “iznenada” pojavio na ovdašnjoj blues, rock/blues sceni i za vrlo kratko vreme osvojio simpatije, svih onih objektivnih posmatrača i ljubitelja pomenutih žanrovskih formi. Da li si se dugo “pripremao” za svoj “dolazak” ili je to sve krenulo nekako spontano.
Muziku sam počeo da pisem pre nego što sam napravio bend, ali ideja i jeste bila da se te pesme sviraju i snime, a i želeo sam da ih izvodim pred publikom i predstavim sebe i svoj rad. Sve je krenulo spontano, prvi album “Going Down The Road” smo snimili i izdali za “R’n’R records”, i tako je sve krenulo, spontano i uzbudljivo.
Objavio Branimir Lokner • Intervju •