TEŠKA INDUSTRIJA – “Putnički voz uspomena”

    
Share Button

(Croatia Records) 2024.
CD/LP/digital
Rock

Tokom juna meseca ove 2024-e, pojavio se novi album Teške Industrije, naziva “Putnički voz uspomena”. Ova i ovakva Industrija po svemu u potpunosti asocira i “izgleda” kao ona stara/prvobitna iz 70-tih, ne samo što je predvodi lider i glavni kompozitor/osnivač Gabor Lengyel, već je tu i Seid Memić- Vajta kao pevač.

 

 

Poznato je  da je tokom proteklih godina bila aktuelna i Teška Industrija koju je predvodio Ivica Propadalo, a ne znam kako sada stvari stoje, da li će u igri biti dve Teške Industrije ili samo ova koja je sada aktuelna. Inače Propadalov bend je muzički izvodio neku svoju varijantu dance popa, stilski znatno udaljeniju od one, koje je u svojoj prvoj fazi sarajevski sastav stilsko/žanrovski promovisao tadašnjem  jugolovenskom auditorijumu.
“Putnički voz uspomena” izlazi pored CD-a i kao LP, što je uostalom slučaj i sa prvim albumom grupe “Ho-ruk”, iz 1976-e, koji doživljava svoje vinilno reizdanje.
Da se podsetimo, sarajevski bend predvođen Lengyelom izvodio je varijantu rocka, koja je dodirivala i ublažene progressive varijante, začinjene bosanskim štimungom i atmosferičnošću, koji je bio izražen i u muzičkom, ali i koncertno/scenskom smislu.
Aktuelni album na svojim plećima pored Gabija i Vajte, svirački iznose takođe legendarne ličnosti ovdašnje regionalne rock istorije, kao što su : Vedran Božić, Peco Petej i Aleksandar Kostić.  Na albumu se našlo 11 songova, od kojih su dve numere : Moja draga” i “Grijeh”, bile na repertoaru grupe, prva na drugom, a druga na trećem albumu i doživele su drugačiji aranžmanski izgled. Tu je takođe i poznati song, koji inače zatvara album, a kako sam Gabi kaže , uvek je želeo da ga ima na repertoaru i izvodi, a reč je o numeri “Čisti zrak”, Narcisa Vučine, inače tekstualni rad Duška Trifunovića. Ova pesma je tokom 70-tih godina predstavljala obaveznu lektiru brojnih ovdašnjih radnih akcija, druženja po morskim obalama, i sviranja po žurkama. Gabijev aranžman je takođe donekle izmenjeniji, ali u svakom slučaju smatram ispravnim i pozitivnim potezom/odlukom, što se ovaj song našao na povratničkom albumu benda.
Inače, ovakva Industruja naginje ka 70-tim godinama, koje su “provučene” kroz sadašnje vreme, a pesme ovde predstvljene bilo da je reč o uslovno rečeno bržim ili laganijim numerama, idu ka nekom sentimentu prošlih dekada.
Ko je nekada voleo ovaj sastav, verovatno će u muzici sa aktuelnog izdanja pronaći puno toga što će ga asocirati na neko ranije vreme, no da budem iskren, malo, malo više sam ipak očekivao od samog izdanja, odnosno muzike koja je ovde predstavljena. Čini se da je možda pomalo prebrzo realizovan album, kako bi se stara ekipa skupila, podsetila na sretnije dane i period kada su bili mlađi i životno snažniji. No, ne treba biti suviše strog sudija, Industrija je sa ovim albumom pokazala da ide ka tome da bude ona “stara”, što je svakako u određenim segmentima kako logičan, tako i možda najrelevantniji izbor, dok sa druge strane uvek stoji ono pitanje, da li neke druge generacije, ovde mogu pronaći ponešto za sebe, bez obzira koliko bili približno okrenuti ovakvoj 70’s muzičkoj formi. Da ponovim, zbog Gabija i Vajte, meni lično ovaj comeback je drag, jer druženje, emocije, sećanja i zajedništvo su nekad važniji od samog dela.

 

crorec.net