Frontman grupe Kuriri, Nenad Antić, trenutno se nalazi van rodnog Pirota, tačnije njegovo sadašnje stanište je Kina. Šta se dešava sa Kuririma, koji važe za jednu od perspektivnijih grupa na tlu nekadašnje Jugoslavije, saznajemo upravo od Nenada, koga ni velika kilometarska udaljenost ne sprečava da bude u toku sa radom grupe.
Iako fizički nisi prisutan, upućen si u sve vezano za rad svoje grupe. Dugo ste radili na albumu, pesme su sazrevale, sada je posle “Fade Away” objavljen i spot za pesmu “F song”. Kakvi su dalji planovi za plasiranje autorskog materijala?
Tako je. Najpre smo snimili spot za pesmu “Fade Away”. Spot i pesma su privukli dosta medijske pažnje, pa se pesma zadržala na vrhu mnogih domaćih i regionalnih top lista krajem 2011. i početkom ove godine. Ovih dana smo izbacili spot za pesmu “F song” koja je naš zvanični drugi singl. “F song” je totalna suprotnost prvog spota. Dok je “Fade Away” laganija pesma sa ljubavnom tematikom, “F song” je energičnija pesma, gde tekst na ciničan način opisuje seks bez emocija. Na našem prvom spotu se radilo puno i čekalo dugo, dok je spot za “F song” koštao jedan litar rakije, snimljen je za jedan dan i urađen na nelegalnom softveru. U spotu, Kuriri izgledaju kao likovi iz stripa, a pored članova benda pojavljuju se Vasa i Bole iz benda Big Bug, kao i otelotvorenje nesklada i haosa – Midi Pope, čiji identitet ne želimo da otkrivamo. Spot je snimao, montirao i producirao Dalibor Stojanović. Tročlana duvačka sekcija iz benda Zemlja gruva upotpunila je pesmu i dala joj zanimljivu crtu. Završili smo snimanje svog prvog oficijalnog albuma, koji će se zvati “Inbox (9)“ i na kojem će se nalaziti devet numera. Album je sniniman u studijima ”Underground” u Beogradu i ”East gate” u Pirotu, a za produkciju je zadužen Marko Jovanović – Arthur. Očekuje se da “Inbox (9)“ bude izdat u toku ove godine i trenutno pregovaramo sa izdavačima. Najverovatnije ćemo pre izdavanja albuma izbaciti još jedan spot, a o kojoj pesmi govorim – neka za sad ostane tajna.
Tipična priča rock orijentisanih muzičara sa naših prostora glasi “nismo iz velikih centara, mediji nas bojkotuju, nemamo mogućnosti za svirke…”. Kuriri, iako nisu iz “velikog centra“ imaju potpuno drugu situaciju, jer zapravo ste shvatili sistem funksionisanja stvari – koliko se trudiš toliko ćeš uraditi. Tokom prethodne dve godine održali ste dve velike turneje u zemljama šireg regiona….
A ko to kaže da Pirot nije veliki centar? (smeh) Sve te stvari pomalo imaju, a uglavnom nemaju veze. Olakšavajuća okolnost za mnoge bendove je to što dolaze iz većih gradova, te mogu da imaju više svirki godišnje u svom gradu na različitim lokacijama. U manjim gradovima u Srbiji, obično postoje jedan ili dva kluba gde se odvijaju sva dešavanja. Kad bend krene da svira van Srbije, e onda se tek vidi koliko publici ništa ne znači odakle dolazi bend, jer se koncert uvek najavljuje na primer sa “Kuriri (SRB)”. Mi smo u poslednje dve godine imali trocifren broj živih nastupa, na žalost malo više u inostranstvu nego u Srbiji. Krajem 2010. smo se otisnuli na “Balkan tour” pa povezali festivale i klubske svirke u Turskoj, Grčkoj, Makedoniji, Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji, Bosni i Hrvatskoj. Pre početka snimanja albuma, na proleće 2011. bend odlazi na još jednu turneju “Love and unity tour” koja je za cilj imala popularizaciju benda kroz koncertne aktivnosti, te su Kuriri nastupali u mnogim gradovima svih šest bivših jugoslovenskih republika.
Kuriri su nastali 2005. godine, da bi ste se nakon dobro ispečenog zanata 2008. ozbiljnije posvetili autorstvu. Je l’ je od početka postojala takva taktika ili?
Veoma bitna stvar je da je postavka benda od 2005. pa sve do danas u nepromenjenom sastavu. Kada je bend formiran, svi muzičari su već imali neko koncertno i studijsko iskustvo, ali nam je trebalo malo vremena da pronađemo sebe kao celinu. Svirajući različite obrade kroz različite muzičke žanrove, te prve tri godine su poslužile kao odličan period da se iz individualista oformi jedna sinhronizovana celina, gde će svaki pojedinac dati vlastiti pečat svakoj autorskoj pesmi. Tek kada smo naučili kako svako od nas diše, postali smo spremni za izazove. Još u tom početnom periodu rađale su se mnoge ideje za autorske stvari, ali je nekolicina tih pesama preživela i vremenom doživela značajnije transformacije. Konačno, 2008. bend se posvećuje isključivo autorskom radu, i počinje da bude koncertno aktivan najpre lokalno, kasnije u Srbiji, a zatim i širom balkanskog poluostrva.
Pirot ima respektabilan broj autorskih sastava, koje sada neću nabrajati već ću to prepustiti tebi, a takođe sam se lično uverio u posvećenost pirotske publike. Šta je doprinelo takvoj situaciji “na terenu”?
Svaka popularizacija kulturnih dešavanja ima svoj razvojni put, koji je često dug i nimalo lak. Veoma nam je drago da smo bili svedoci razvoja pirotske muzičke scene i popularizacije rock kulture kod mladih u našem gradu. Pirot je godinama bio “uspavan grad” sa pojedincima koji su dugo pokušavali da ga probude. Scena se počela razvijati zato što svi bendovi i muzičari u gradu podržavaju jedni druge, i ne postoji rivalitet među bendovima. Svi funkcionišemo zajedno, međusobno se pomažemo, zajedničkim snagama organizujemo koncerte i kulturna dešavanja u gradu, jer smo skapirali da ako čekamo niko to neće uraditi umesto nas. Počeli smo da dovodimo bendove sa strane i šaljemo bendove u druge gradove. Sve ovo se jako pozitivno odrazilo na publiku u gradu koja je kulturološki negovana već nekoliko godina, te postoji veliko interesovanje mladih da posete svaki koncert i čuju nešto novo, bez obzira da li su prvi put čuli za bend ili je u pitanju zvučnije ime. Od bendova koji već par godina ozbiljno rade na polju autorske muzike, treba pomenuti Big Bug, fenomenalan bend, trenutno snimaju svoj prvi album i to je bend sa kojim Kuriri najtesnije sarađuju jer delimo dva člana benda – klavijaturistu i bubnjara. Zatim Black Joker, stoner southern rock band, koji je pravo osveženje za srpsku rock scenu, trenutno snimaju svoj prvi EP. Vranorod je veoma zanimljiv bend sastavljen od mlađih muzičara koji su na vrlo kreativan način eksperimentisali sa muzičkim pravcima, debi album su izdali za francusku izdavačku kuću, a završili su snimanje svog drugog albuma.
Da li te je boravak u Kini možda inspirisao da napišeš nešto novo?
S obzirom da su putovanja moja druga strast, pored muzike naravno, trenutno živim u Narodnoj Republici Kini. Često sam nailazio na inspiraciju, jer je moj put do Kine bio jedno interesantno životno iskustvo. Putovao sam sasvim sam zemljanim putem kroz Bugarsku, Tursku, Iran, a zatim preleteo preko Pakistana pa iz Nepala stigao u Kinu. Najviše sam se zadržao u Iranu i Nepalu, pa su te dve zemlje bile i najinspirativnije za mene. Družio sam se sa lokalnim stanovništvom, spavao i jeo sa njma, pažljivo slušao tradicionalnu muziku ovih zemalja. Napisao sam usput nekoliko tekstova, pisao putopis. Tekst za pesmu “Kathmandu” mi je najomiljeniji te sam ga poslao Kuririma pa smo zajedno uz pomoć internet tehnologija privršili ovu numeru, koja se neće naći na prvom albumu, ali će svakako otvoriti neko novo poglavlje.
Jesi li za ovo kratko vreme boravka imao prilike da upoznaš lokalnu scenu u gradu u kome se trenutno nalaziš? Možeš li napraviti paralelu između situacije na ex-YU prostoru i tamo?
Paralelu? Pffff… ma nema uopšte dodirnih tačaka sa evropskom, ili ex-YU scenom i ovom ovde. Kina je jedna velika druga planeta gde važe drugačija pravila od onih uobičajenih. Nanning, grad u kome trenutno živim je dom osam miliona ljudi, a ima manje autorskih bendova nego Niš ili Pirot. Sve ove okolnosti nalazim kao posebnu pogodnost da pokušam da promovišem rad Kurira i na ovim prostorima, jer Kina kao zemlja koja se strahovito brzo razvija vapi za time da dostigne Ameriku i Zapad, te mnogi mladi ljudi vole da slušaju muziku na engleskom jeziku. Najpopularniji strani bend ovde je Linkin Park, a mnogi su ludi i za Majkl Džeksonom. Jedinu stvar koju znaju o Srbiji je film “Valter brani Sarajevo”, gde je glavni glumac naš čovek. Spot za pesmu „Fade Away“ smo postavili na nekoliko kineskih sajtova, pošto su YouTube i Facebook zabranjeni u ovoj zemlji. Mnogima se pesma dopada, a posebno su oduševljeni zato što balerina u spotu nosi kineski kimono.
Kako glasi tvoja poruka za kraj ovog razgovora?
Rad, rad i samo rad! I to ponajviše rad na sebi. Budućnost svakog pojedinca zavisi isključivo od njega samog, pa tek onda od društva. Greetings from PRC!
maj 4 2012
Nenad Antić (Kuriri): ”Rad, rad i samo rad”
Iako fizički nisi prisutan, upućen si u sve vezano za rad svoje grupe. Dugo ste radili na albumu, pesme su sazrevale, sada je posle “Fade Away” objavljen i spot za pesmu “F song”. Kakvi su dalji planovi za plasiranje autorskog materijala?
Tako je. Najpre smo snimili spot za pesmu “Fade Away”. Spot i pesma su privukli dosta medijske pažnje, pa se pesma zadržala na vrhu mnogih domaćih i regionalnih top lista krajem 2011. i početkom ove godine. Ovih dana smo izbacili spot za pesmu “F song” koja je naš zvanični drugi singl. “F song” je totalna suprotnost prvog spota. Dok je “Fade Away” laganija pesma sa ljubavnom tematikom, “F song” je energičnija pesma, gde tekst na ciničan način opisuje seks bez emocija. Na našem prvom spotu se radilo puno i čekalo dugo, dok je spot za “F song” koštao jedan litar rakije, snimljen je za jedan dan i urađen na nelegalnom softveru. U spotu, Kuriri izgledaju kao likovi iz stripa, a pored članova benda pojavljuju se Vasa i Bole iz benda Big Bug, kao i otelotvorenje nesklada i haosa – Midi Pope, čiji identitet ne želimo da otkrivamo. Spot je snimao, montirao i producirao Dalibor Stojanović. Tročlana duvačka sekcija iz benda Zemlja gruva upotpunila je pesmu i dala joj zanimljivu crtu. Završili smo snimanje svog prvog oficijalnog albuma, koji će se zvati “Inbox (9)“ i na kojem će se nalaziti devet numera. Album je sniniman u studijima ”Underground” u Beogradu i ”East gate” u Pirotu, a za produkciju je zadužen Marko Jovanović – Arthur. Očekuje se da “Inbox (9)“ bude izdat u toku ove godine i trenutno pregovaramo sa izdavačima. Najverovatnije ćemo pre izdavanja albuma izbaciti još jedan spot, a o kojoj pesmi govorim – neka za sad ostane tajna.
A ko to kaže da Pirot nije veliki centar? (smeh) Sve te stvari pomalo imaju, a uglavnom nemaju veze. Olakšavajuća okolnost za mnoge bendove je to što dolaze iz većih gradova, te mogu da imaju više svirki godišnje u svom gradu na različitim lokacijama. U manjim gradovima u Srbiji, obično postoje jedan ili dva kluba gde se odvijaju sva dešavanja. Kad bend krene da svira van Srbije, e onda se tek vidi koliko publici ništa ne znači odakle dolazi bend, jer se koncert uvek najavljuje na primer sa “Kuriri (SRB)”. Mi smo u poslednje dve godine imali trocifren broj živih nastupa, na žalost malo više u inostranstvu nego u Srbiji. Krajem 2010. smo se otisnuli na “Balkan tour” pa povezali festivale i klubske svirke u Turskoj, Grčkoj, Makedoniji, Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji, Bosni i Hrvatskoj. Pre početka snimanja albuma, na proleće 2011. bend odlazi na još jednu turneju “Love and unity tour” koja je za cilj imala popularizaciju benda kroz koncertne aktivnosti, te su Kuriri nastupali u mnogim gradovima svih šest bivših jugoslovenskih republika.
Kuriri su nastali 2005. godine, da bi ste se nakon dobro ispečenog zanata 2008. ozbiljnije posvetili autorstvu. Je l’ je od početka postojala takva taktika ili?
Veoma bitna stvar je da je postavka benda od 2005. pa sve do danas u nepromenjenom sastavu. Kada je bend formiran, svi muzičari su već imali neko koncertno i studijsko iskustvo, ali nam je trebalo malo vremena da pronađemo sebe kao celinu. Svirajući različite obrade kroz različite muzičke žanrove, te prve tri godine su poslužile kao odličan period da se iz individualista oformi jedna sinhronizovana celina, gde će svaki pojedinac dati vlastiti pečat svakoj autorskoj pesmi. Tek kada smo naučili kako svako od nas diše, postali smo spremni za izazove. Još u tom početnom periodu rađale su se mnoge ideje za autorske stvari, ali je nekolicina tih pesama preživela i vremenom doživela značajnije transformacije. Konačno, 2008. bend se posvećuje isključivo autorskom radu, i počinje da bude koncertno aktivan najpre lokalno, kasnije u Srbiji, a zatim i širom balkanskog poluostrva.
Pirot ima respektabilan broj autorskih sastava, koje sada neću nabrajati već ću to prepustiti tebi, a takođe sam se lično uverio u posvećenost pirotske publike. Šta je doprinelo takvoj situaciji “na terenu”?
Svaka popularizacija kulturnih dešavanja ima svoj razvojni put, koji je često dug i nimalo lak. Veoma nam je drago da smo bili svedoci razvoja pirotske muzičke scene i popularizacije rock kulture kod mladih u našem gradu. Pirot je godinama bio “uspavan grad” sa pojedincima koji su dugo pokušavali da ga probude. Scena se počela razvijati zato što svi bendovi i muzičari u gradu podržavaju jedni druge, i ne postoji rivalitet među bendovima. Svi funkcionišemo zajedno, međusobno se pomažemo, zajedničkim snagama organizujemo koncerte i kulturna dešavanja u gradu, jer smo skapirali da ako čekamo niko to neće uraditi umesto nas. Počeli smo da dovodimo bendove sa strane i šaljemo bendove u druge gradove. Sve ovo se jako pozitivno odrazilo na publiku u gradu koja je kulturološki negovana već nekoliko godina, te postoji veliko interesovanje mladih da posete svaki koncert i čuju nešto novo, bez obzira da li su prvi put čuli za bend ili je u pitanju zvučnije ime. Od bendova koji već par godina ozbiljno rade na polju autorske muzike, treba pomenuti Big Bug, fenomenalan bend, trenutno snimaju svoj prvi album i to je bend sa kojim Kuriri najtesnije sarađuju jer delimo dva člana benda – klavijaturistu i bubnjara. Zatim Black Joker, stoner southern rock band, koji je pravo osveženje za srpsku rock scenu, trenutno snimaju svoj prvi EP. Vranorod je veoma zanimljiv bend sastavljen od mlađih muzičara koji su na vrlo kreativan način eksperimentisali sa muzičkim pravcima, debi album su izdali za francusku izdavačku kuću, a završili su snimanje svog drugog albuma.
Da li te je boravak u Kini možda inspirisao da napišeš nešto novo?
S obzirom da su putovanja moja druga strast, pored muzike naravno, trenutno živim u Narodnoj Republici Kini. Često sam nailazio na inspiraciju, jer je moj put do Kine bio jedno interesantno životno iskustvo. Putovao sam sasvim sam zemljanim putem kroz Bugarsku, Tursku, Iran, a zatim preleteo preko Pakistana pa iz Nepala stigao u Kinu. Najviše sam se zadržao u Iranu i Nepalu, pa su te dve zemlje bile i najinspirativnije za mene. Družio sam se sa lokalnim stanovništvom, spavao i jeo sa njma, pažljivo slušao tradicionalnu muziku ovih zemalja. Napisao sam usput nekoliko tekstova, pisao putopis. Tekst za pesmu “Kathmandu” mi je najomiljeniji te sam ga poslao Kuririma pa smo zajedno uz pomoć internet tehnologija privršili ovu numeru, koja se neće naći na prvom albumu, ali će svakako otvoriti neko novo poglavlje.
Jesi li za ovo kratko vreme boravka imao prilike da upoznaš lokalnu scenu u gradu u kome se trenutno nalaziš? Možeš li napraviti paralelu između situacije na ex-YU prostoru i tamo?
Paralelu? Pffff… ma nema uopšte dodirnih tačaka sa evropskom, ili ex-YU scenom i ovom ovde. Kina je jedna velika druga planeta gde važe drugačija pravila od onih uobičajenih. Nanning, grad u kome trenutno živim je dom osam miliona ljudi, a ima manje autorskih bendova nego Niš ili Pirot. Sve ove okolnosti nalazim kao posebnu pogodnost da pokušam da promovišem rad Kurira i na ovim prostorima, jer Kina kao zemlja koja se strahovito brzo razvija vapi za time da dostigne Ameriku i Zapad, te mnogi mladi ljudi vole da slušaju muziku na engleskom jeziku. Najpopularniji strani bend ovde je Linkin Park, a mnogi su ludi i za Majkl Džeksonom. Jedinu stvar koju znaju o Srbiji je film “Valter brani Sarajevo”, gde je glavni glumac naš čovek. Spot za pesmu „Fade Away“ smo postavili na nekoliko kineskih sajtova, pošto su YouTube i Facebook zabranjeni u ovoj zemlji. Mnogima se pesma dopada, a posebno su oduševljeni zato što balerina u spotu nosi kineski kimono.
Kako glasi tvoja poruka za kraj ovog razgovora?
Rad, rad i samo rad! I to ponajviše rad na sebi. Budućnost svakog pojedinca zavisi isključivo od njega samog, pa tek onda od društva. Greetings from PRC!
facebook
Intervju: Dragiša Radulović
Objavio Branimir Lokner • Intervju •