Nakon dužeg vremena publika u Kombank Areni 29. decembra moći će na delu da vidi R.M. Točka, jednog od najuticajnijih instrumentalista na ovim prostorima.
“Složeno je sve ovo oko grupe Smak. Prvo da krenem od teških emocija prema boljim stvarima. Dugo nismo zajedno, dok se cela priča ispriča i dok se sve ne prihvati realnost… Možda mi i nismo u realnosti, možda smo tamo gde smo ostali, ja sam toga svestan. Trudim se da ubedim moje drugare da nešto uradimo ovako, pa šta bude. A to je sledeće, pošto očekujemo da narod dođe, da odsviramo naše pesme nekim redom. To zavisi od mnogo čega, a najviše od pevačkih laga, kreće se sa nižim, i kako se stvar odvija, sve više. Mislim konkretno na Borisa, za Najdu to nije problem. Prvo bi Boris pevao, pa Najda, opet Boris. Na kraju će valjda nešto i zajedno otpevati. Složićemo repertoar po onome što je ustaljeno.”, započeo je razgovor R.M. Točak, potom se osvrnuvši na atmosferu unutar benda: “Hemija je u principu dobra, malo smo i napeti što je normalno, puno se oslanjam na rutinu Najde i Dekija, tu je i Mikica koji svakodnevno svira i radi, jedino su problem Boris i Zoran. Oni nisu dugo svirali, Zoran ok svira, ali Boris treba da uđe u formu. On je zapravo ušao, može da podigne te lage, nije problem, neke stvari smo malo prilagodili. Sve u svemu, uz pomoć pratećih vokala koje je on angažovao za ovu priliku, biće sve u redu. Ja sam mu to rekao, šta se bojiš – publika će da peva“. (smeh)
Kada se osvrnemo na stari deo karijere, kakvu publiku očekujete po starosnoj strukturi?
Postoje razne prognoze, zavisi, ali kad bih cenio prema posetama na internetu, u prednosti su starije pesme. Isto je kao i sa filmovima. Prate ljudi i nove filmove, ali svi znaju “Maratonce”, “Varljivo leto” napamet. Tako je i sa našom muzikom, i stariji i mlađi. Mislim da je to publika koja i inače dolazi na koncerte u Areni, a što se nje tiče, mahom će biti do 22 godine, 80 posto ljudi. A ostalo društvo, ako ih mi budemo pozvali, doći će. (smeh) Znam po sebi, dešavali su se mnogi programi ovde, ja nisam otišao ni na jedan. Žao mi je jedino za ZZ Top jer sam ih gledao u Zagrebu, pa otprilike taj program je viđen i ovde. Mislim da je to ta publika, zatim imponuje velika poseta Parnom Valjku. Dobar je znak da živa masa postoji, samo je treba obavestiti.
Očekujete li publiku iz bivših republika SFRJ?
Prema prodaji, da, vidi se šarenilo. Oni bi voleli da se i kod njih dešava, ali doći će sigurno. Mi smo očekivali da sviramo baš 21. decembra kada je predviđen taj smak, taj fol… da sviramo umesto smaka, iz nekog razloga nije moglo, što je i bolje, jer dolazi dijaspora krajem godine i očekujemo veliku posetu baš sa strane. Tu su vezani praznici, 29. je baš lepo vreme za druženje. Što se tiče drugih država, ugostićemo ih.
Repertoar – više naginje ka starijoj fazi ili ne?
Moraće da bude kako Bog zapoveda, postojimo diskografski od 1974. godine. Svašta smo snimali, ljudi to vole još uvek, sviraćemo u većem odnosu stare stvari. Naravno, videćemo još finese jer punu set listu nismo utvrdili. Inače, vežbamo širok reprertoar, kako starih tako i novih pesama.
Koji period i album bi istakao kao najznačajniji, najbliži tvom senzibilitetu?
Postoje tri do četiri obeliska Smaka i karijere. “Crna dama“, zatim “Zašto ne volim sneg“ po raspadanju grupe, “Bioskop Foks“, i moram da kažem “Egregor“. To su susedni albumi ali ne mogu da ih izbegnem, pogotovo ne sa ovog aspekta. Kad bi mi neko te stvari pustio ranije, rekao bih „ne, ne, to nije Smak“. Mi smo u ranijem periodu imali i pop senzibilitet, što je bilo normalno. Nekad su sve zvali pop grupama iako mi to nismo bili konkretno. Ali bilo je moderno da sviraš malo i jazz rock, ethno… ali nas je nešto vuklo ka tvrđem zvuku. Imali smo raznovrsnost jer smo imali talentovane svirače, mislim na Lazu, Mikija Petkovskog, Milana Đurđevića. Ovo je pre svega susret na zahtev publike, mi imamo neke svoje želje, a da li će postati stvarnost, videćemo.
Jedan si od retkih muzičara starije generacije koji prihvata sve dobre i loše strane medija. Koliko internet kao medij tebi i Smaku može da pomogne? I kako mediji prate ovaj renuion Smaka?
Onako kako sam i očekivao. Postojeći, regularni mediji ne reaguju brzo, ne postoji navika da se prati svaki dan neka srpska grupa. Baš je retkost, malo je nas koji možemo da prikupimo neku publiku. Ljudi hoće da pomognu, postoje i neki formalni zahtevi, i RTS, Prva, čak i Pink, ali ispao je neki konflikt na početku pa se nije ostvarilo, nesporazum. Mi nemamo ništa ni protiv koga, jednostavno se tako desilo. Što se interneta tiče, to je stvarno nešto što držimo u rukama, deluje trenutno, i najviše je doprinelo marketingu. Treba imati pare za plakate, bilborde… gledamo Kazalište, imali su jaku reklamu. Mi srećom nismo prinuđeni da izlažemo trošku organizatora previše. Potrebna je informacija, a ono što radimo preko smakinfo kanala je dovoljno da se naši fanovi informišu. Mediji isprate sve to, i čine nam veliku uslugu, ali najveću stvar čine YouTube i Facebook.
Očekuješ li da će se priča o Smaku nastaviti?
Što se mene tiče karijera ne prestaje. Postoji pitanje, šta ćemo posle ovoga? I mi čekamo da vidimo odgovor na to naše pitanje. Dakle, ono što hoćemo je samo u okviru želja. Sačekaćemo praznike, odmorićemo se, pa videti šta nam je činiti. Postoje mnogi gradovi gde bismo mogli da sviramo. Ali moram da kažem: nećemo raditi tezge. To Smak nikad neće raditi. Ja neću da prodajem ono što već imamo. Nismo pali u zaborav zahvaljujući publici, to je najvažnije. Toga sam duboko svestan i ne želim da razočaram nikog.
Dakle, da očekujemo Smak u najboljem izdanju?
Da, a znaš zbog čega? Ako dođe narod, onda se stvara kontakt koji je nužan. U grupi ima talenata koji mogu puno da daju. To je jedinstvena prilika, naročito kada proradi adrenalin. Očekujem da sam pružim ono što inače ne mogu, na takvim mestima poludim u pozitivnom smislu. Tu smo mi stariji, tu je Najda… Najda je zver. Tu je Deki, Kepin sin takođe, Deki Zdravevski, profesionalni klavijaturista, zatim Šomi kao basista… biće to dobro.
dec 25 2012
R.M. Točak: “Neću da prodajem ono što imamo”
“Složeno je sve ovo oko grupe Smak. Prvo da krenem od teških emocija prema boljim stvarima. Dugo nismo zajedno, dok se cela priča ispriča i dok se sve ne prihvati realnost… Možda mi i nismo u realnosti, možda smo tamo gde smo ostali, ja sam toga svestan. Trudim se da ubedim moje drugare da nešto uradimo ovako, pa šta bude. A to je sledeće, pošto očekujemo da narod dođe, da odsviramo naše pesme nekim redom. To zavisi od mnogo čega, a najviše od pevačkih laga, kreće se sa nižim, i kako se stvar odvija, sve više. Mislim konkretno na Borisa, za Najdu to nije problem. Prvo bi Boris pevao, pa Najda, opet Boris. Na kraju će valjda nešto i zajedno otpevati. Složićemo repertoar po onome što je ustaljeno.”, započeo je razgovor R.M. Točak, potom se osvrnuvši na atmosferu unutar benda: “Hemija je u principu dobra, malo smo i napeti što je normalno, puno se oslanjam na rutinu Najde i Dekija, tu je i Mikica koji svakodnevno svira i radi, jedino su problem Boris i Zoran. Oni nisu dugo svirali, Zoran ok svira, ali Boris treba da uđe u formu. On je zapravo ušao, može da podigne te lage, nije problem, neke stvari smo malo prilagodili. Sve u svemu, uz pomoć pratećih vokala koje je on angažovao za ovu priliku, biće sve u redu. Ja sam mu to rekao, šta se bojiš – publika će da peva“. (smeh)
Kada se osvrnemo na stari deo karijere, kakvu publiku očekujete po starosnoj strukturi?
Postoje razne prognoze, zavisi, ali kad bih cenio prema posetama na internetu, u prednosti su starije pesme. Isto je kao i sa filmovima. Prate ljudi i nove filmove, ali svi znaju “Maratonce”, “Varljivo leto” napamet. Tako je i sa našom muzikom, i stariji i mlađi. Mislim da je to publika koja i inače dolazi na koncerte u Areni, a što se nje tiče, mahom će biti do 22 godine, 80 posto ljudi. A ostalo društvo, ako ih mi budemo pozvali, doći će. (smeh) Znam po sebi, dešavali su se mnogi programi ovde, ja nisam otišao ni na jedan. Žao mi je jedino za ZZ Top jer sam ih gledao u Zagrebu, pa otprilike taj program je viđen i ovde. Mislim da je to ta publika, zatim imponuje velika poseta Parnom Valjku. Dobar je znak da živa masa postoji, samo je treba obavestiti.
Očekujete li publiku iz bivših republika SFRJ?
Prema prodaji, da, vidi se šarenilo. Oni bi voleli da se i kod njih dešava, ali doći će sigurno. Mi smo očekivali da sviramo baš 21. decembra kada je predviđen taj smak, taj fol… da sviramo umesto smaka, iz nekog razloga nije moglo, što je i bolje, jer dolazi dijaspora krajem godine i očekujemo veliku posetu baš sa strane. Tu su vezani praznici, 29. je baš lepo vreme za druženje. Što se tiče drugih država, ugostićemo ih.
Repertoar – više naginje ka starijoj fazi ili ne?
Moraće da bude kako Bog zapoveda, postojimo diskografski od 1974. godine. Svašta smo snimali, ljudi to vole još uvek, sviraćemo u većem odnosu stare stvari. Naravno, videćemo još finese jer punu set listu nismo utvrdili. Inače, vežbamo širok reprertoar, kako starih tako i novih pesama.
Koji period i album bi istakao kao najznačajniji, najbliži tvom senzibilitetu?
Postoje tri do četiri obeliska Smaka i karijere. “Crna dama“, zatim “Zašto ne volim sneg“ po raspadanju grupe, “Bioskop Foks“, i moram da kažem “Egregor“. To su susedni albumi ali ne mogu da ih izbegnem, pogotovo ne sa ovog aspekta. Kad bi mi neko te stvari pustio ranije, rekao bih „ne, ne, to nije Smak“. Mi smo u ranijem periodu imali i pop senzibilitet, što je bilo normalno. Nekad su sve zvali pop grupama iako mi to nismo bili konkretno. Ali bilo je moderno da sviraš malo i jazz rock, ethno… ali nas je nešto vuklo ka tvrđem zvuku. Imali smo raznovrsnost jer smo imali talentovane svirače, mislim na Lazu, Mikija Petkovskog, Milana Đurđevića. Ovo je pre svega susret na zahtev publike, mi imamo neke svoje želje, a da li će postati stvarnost, videćemo.
Onako kako sam i očekivao. Postojeći, regularni mediji ne reaguju brzo, ne postoji navika da se prati svaki dan neka srpska grupa. Baš je retkost, malo je nas koji možemo da prikupimo neku publiku. Ljudi hoće da pomognu, postoje i neki formalni zahtevi, i RTS, Prva, čak i Pink, ali ispao je neki konflikt na početku pa se nije ostvarilo, nesporazum. Mi nemamo ništa ni protiv koga, jednostavno se tako desilo. Što se interneta tiče, to je stvarno nešto što držimo u rukama, deluje trenutno, i najviše je doprinelo marketingu. Treba imati pare za plakate, bilborde… gledamo Kazalište, imali su jaku reklamu. Mi srećom nismo prinuđeni da izlažemo trošku organizatora previše. Potrebna je informacija, a ono što radimo preko smakinfo kanala je dovoljno da se naši fanovi informišu. Mediji isprate sve to, i čine nam veliku uslugu, ali najveću stvar čine YouTube i Facebook.
Očekuješ li da će se priča o Smaku nastaviti?
Što se mene tiče karijera ne prestaje. Postoji pitanje, šta ćemo posle ovoga? I mi čekamo da vidimo odgovor na to naše pitanje. Dakle, ono što hoćemo je samo u okviru želja. Sačekaćemo praznike, odmorićemo se, pa videti šta nam je činiti. Postoje mnogi gradovi gde bismo mogli da sviramo. Ali moram da kažem: nećemo raditi tezge. To Smak nikad neće raditi. Ja neću da prodajem ono što već imamo. Nismo pali u zaborav zahvaljujući publici, to je najvažnije. Toga sam duboko svestan i ne želim da razočaram nikog.
Dakle, da očekujemo Smak u najboljem izdanju?
Da, a znaš zbog čega? Ako dođe narod, onda se stvara kontakt koji je nužan. U grupi ima talenata koji mogu puno da daju. To je jedinstvena prilika, naročito kada proradi adrenalin. Očekujem da sam pružim ono što inače ne mogu, na takvim mestima poludim u pozitivnom smislu. Tu smo mi stariji, tu je Najda… Najda je zver. Tu je Deki, Kepin sin takođe, Deki Zdravevski, profesionalni klavijaturista, zatim Šomi kao basista… biće to dobro.
Intervju: Branimir Lokner i Dragiša Radulović
Objavio Branimir Lokner • Intervju •