U početku projekat, a kasnije i bend sastavljen od prijatelja koji su prethodno sviralu u nekoliko žanrovski različitih sastava iz Skoplja, Kulturno Umetnički Rabotnici, 10. oktobra objavljuju svoje treće studijsko ostvarenje koje će moći da se preuzme sa stranica našeg magazina. Publika van Makedonije nije imala prilike tako često da ih vidi, a zašto je to tako, da li će tako i ostati, šta se sve dešavalo tokom dvanaestogodišnje karijere i šta će se sve dešavati u budućnosti saznali smo od basiste benda, Vladimira Stojčevskog.
Grupa KUR osnovana je 1999. godine od strane članova nekoliko skopskih bendova. Koji motiv Vas je vodio prilikom osnivanja?
Obično postoji mišljenje da se bendovi ne mogu složiti i stvarati zajedno, pre svega zbog velikog ega muzičara. Mi smo bili članovi nekoliko različitih bendova koji su se stilski kretali između punk, rockabilly, hard rock, metal, blues itd. i svi smo gravitirali u kafe baru Bravo gde vlada Vanvremenska Harmonija (sat uvek pokazuje 10 i 10). Rezultat tih spontanih druženja je bio da su u jednom trenutku Marjan i Mirko došli do zaključka da mi moramo zajedno da branimo Rock’n’Roll od opsesivno-kompulsivnih i patogenih zvučnih pojava koje su bile sve češće u našem bolesnom društvu i tako smo postali radnici, i radnice, iz kulture i umetnosti.
Vaše delovanje svodi se na okvire Makedonije, sa nekoliko nastupa u Srbiji. Da li je to Vaš izbor ili je sticaj okolnosti bio takav da niste proširili aktivnosti bar na zemlje regiona?
U godinama iza nas nastupali smo na Exit festivalu, Gitarijadi u Zaječaru i na Alarma Punk Jazz festivalu u Sofiji. To je stvarno malo nastupa van Makedonije, ali u proteklih 12 godina radimo sami i nismo vezani za nekog menadžera ili promotersku kuću, pa verovatno zbog toga je takav i rezultat. U svakom slučaju otvoreni smo za nastupe svuda gde bi nas pozvali i nadamo se da ćemo posle novog albuma biti malo prisutniji i na ex-Yu sceni.
Tokom dvanaestogodišnje karijere binu ste delili sa mnogim priznatim sastavima. Kakva su Vaša iskustva u tom smislu i koji bend je ostavio na Vas najupečatljiviji utisak?
Imali smo priliku da sviramo i da se družimo zajedno sa nekim od najpoznatijim imenima ex-Yu scene, ali kao najpozitivnija druženja možemo izdvojiti ona sa našim omiljenim bendovima Hosenfefer, Grupa Tvog Života i Krsh.
Do sada ste objavili dva studijska albuma i jedan unplugged u maju 2009. godine, a kroz nekoliko dana na našem magazinu biće objavljeno Vaše ukupno četvrto ostvarenje. Između prvog i drugog albuma stoji razlika od šest godina. Mislite da je to malo, puno ili potaman izdanja za 12 godina postojanja?
U početku je bend funkcionisao više kao ad-hoc projekat u kome su involvirani članovi više skopskih bendova (Totalno Opuštanje, No Name Nation, Bombaski Proces, Chuck Berry Stars, Zoltica na Brodot Baunti, Rok Agresori…), verovatno je trebalo da prođe određeni period da se usaglase energije, pa sa ozbiljnijim radom smo krenuli tek negde oko 2005-te, kada se već iskristalizovala ideja da će K.U.R. biti bend, a ne projekt. Za taj preokret najzaslužniji je naš prvi bubnjar Ljak koji je nakon šest godina povremenog rada rekao legendarnu rečenicu: „Abe lugje, ke pravime li bend?“
Usredsredimo se na priču o novom albumu nazvanom “Ha Ha Jolly Jolly”, koji će se 10. oktobra pojaviti u digitalnoj formi na TMM magazinu. Pre svega, zašto ste se odlučili za free download?
Mi smo i prošle albume postavili na internetu i dostupni su za free download. Nama je osnovna ideja da muzika koju stvaramo i energija koju nosimo dopre do što više ljudi, a s obzirom na to da je internet kompletno promenio pristup distribuciji muzike, mislimo da ja ovo najodgovarajući način da dopremo do naših fanova.
Kao uvertiru pred izlazak, recite nešto više o samim pesmama koje se nalaze na ovom albumu…
Na ovom albumu pokušavamo da se malo više okrenemo prema trenutnim društvenim situacijama i da sa našom prepoznatlivom dozom ironije i humora damo svoj odgovor na ono što se zbiva oko nas, pogotovo sada kad Skoplje munjevitom brzinom postaje „kulturni centar i najstariji grad na svetu“. U odnosu na muzički pristup pokušavamo da budemo što više otvoreniji i da pravimo ekperimente, pri tom kako smo stariji pokušavamo da istražujemo mogućnosti uvođenje jazz elemente i pristupa u pojedinim pesmama. Nadam se da će ta naša faza proći brzo.
Za omot albuma iskoristili ste crtež američkog alternativnog umetnika Daniela Johnstona…
Gledajući film o Danielu Johnstonu, Devil vs Daniel Johnsto, odmah smo u njemu prepoznali našeg člana Marjana Kitanovskog, koji je se pridružio našem bendu kada je pobegao iz cirkusa i trenutno ispitujemo da li je Marijan u krvnom srodstvu sa Danielom Johnstonom. Kad smo nakon filma pogledali njegove crteže odmah nam je bilo jasno šta će biti na omotu. Pošto je Daniel Johnston bio zauzet istraživanjem mikrokosmosa, napisali smo e-mail njegovom bratu Dicku Johnstonu i već drugog dana dobili crtež u dobroj rezoluciji i odgovor da možemo da ga koristimo za cover albuma.
Pored Vas samih na albumu se pojavljuju i brojni gosti…
U određenom periodu našeg postojanja, a pogotovo prvih nekoliko godina, bend je bio zamišljen kao projekt otvorenog tipa u kome može da učestvuje svako ko želi i bilo je perioda kad je bend imao i po deset članova. Nakon drugog albuma jezgro benda se stabilizovalo, međutim dosta muzičara još uvek gravitira oko benda koji će uvek biti otvoren za nove ideje.
Obzirom da postojite toliko godina, a imate i zavidno iskustvo iz prethodnih bendova, iz Vašeg ugla, kako ocenjujete situaciju na makedonskoj i ex-YU sceni?
Smatramo da pojedinačni razvoj scena u ex-Yu zemljama doživljava napredak ali samo na lokalnom nivou. Ima sve više bendova i izdanja, pre svega zbog veće dostupnosti tehnike i alternativnih medija, međutim mislimo da nedostaje veća komunikacija između tih pojedinih scena.
Još prošle godine snimili ste spot za jednu od novih pesama, kroz koji dan i “Ha Ha Jolly Jolly” ugledaće svetlost dana, kakvi su dalji planovi KUR-a?
Nakon ovog albuma, osvajanje kineskog muzičkog tržišta i brojnim nastupima po banketima, slavama, krstevkama i maturskim večerima, sledeći veliki projekat nam je plasiranje novog proizvoda „Space rakija“ ili „Extra-terestijalna rakija“ koja će se proizvoditi u bestežinskim uslovima i njenom konzumacijom ćemo navoditi ljude da se povezuju sa drugim intelegencijama širom kosmosa i da šire pozitivne energije. Naš član, prvi oficijalni makedonski kosmonaut Trajče Mitreski, već radi prve eksperimente u svojoj ilegalnoj laboratoriji.
okt 5 2011
Vladimir (K.U.R.): “Sceni nedostaje komunikacija”
U početku projekat, a kasnije i bend sastavljen od prijatelja koji su prethodno sviralu u nekoliko žanrovski različitih sastava iz Skoplja, Kulturno Umetnički Rabotnici, 10. oktobra objavljuju svoje treće studijsko ostvarenje koje će moći da se preuzme sa stranica našeg magazina. Publika van Makedonije nije imala prilike tako često da ih vidi, a zašto je to tako, da li će tako i ostati, šta se sve dešavalo tokom dvanaestogodišnje karijere i šta će se sve dešavati u budućnosti saznali smo od basiste benda, Vladimira Stojčevskog.
Grupa KUR osnovana je 1999. godine od strane članova nekoliko skopskih bendova. Koji motiv Vas je vodio prilikom osnivanja?
Obično postoji mišljenje da se bendovi ne mogu složiti i stvarati zajedno, pre svega zbog velikog ega muzičara. Mi smo bili članovi nekoliko različitih bendova koji su se stilski kretali između punk, rockabilly, hard rock, metal, blues itd. i svi smo gravitirali u kafe baru Bravo gde vlada Vanvremenska Harmonija (sat uvek pokazuje 10 i 10). Rezultat tih spontanih druženja je bio da su u jednom trenutku Marjan i Mirko došli do zaključka da mi moramo zajedno da branimo Rock’n’Roll od opsesivno-kompulsivnih i patogenih zvučnih pojava koje su bile sve češće u našem bolesnom društvu i tako smo postali radnici, i radnice, iz kulture i umetnosti.
Vaše delovanje svodi se na okvire Makedonije, sa nekoliko nastupa u Srbiji. Da li je to Vaš izbor ili je sticaj okolnosti bio takav da niste proširili aktivnosti bar na zemlje regiona?
U godinama iza nas nastupali smo na Exit festivalu, Gitarijadi u Zaječaru i na Alarma Punk Jazz festivalu u Sofiji. To je stvarno malo nastupa van Makedonije, ali u proteklih 12 godina radimo sami i nismo vezani za nekog menadžera ili promotersku kuću, pa verovatno zbog toga je takav i rezultat. U svakom slučaju otvoreni smo za nastupe svuda gde bi nas pozvali i nadamo se da ćemo posle novog albuma biti malo prisutniji i na ex-Yu sceni.
Tokom dvanaestogodišnje karijere binu ste delili sa mnogim priznatim sastavima. Kakva su Vaša iskustva u tom smislu i koji bend je ostavio na Vas najupečatljiviji utisak?
Imali smo priliku da sviramo i da se družimo zajedno sa nekim od najpoznatijim imenima ex-Yu scene, ali kao najpozitivnija druženja možemo izdvojiti ona sa našim omiljenim bendovima Hosenfefer, Grupa Tvog Života i Krsh.
Do sada ste objavili dva studijska albuma i jedan unplugged u maju 2009. godine, a kroz nekoliko dana na našem magazinu biće objavljeno Vaše ukupno četvrto ostvarenje. Između prvog i drugog albuma stoji razlika od šest godina. Mislite da je to malo, puno ili potaman izdanja za 12 godina postojanja?
U početku je bend funkcionisao više kao ad-hoc projekat u kome su involvirani članovi više skopskih bendova (Totalno Opuštanje, No Name Nation, Bombaski Proces, Chuck Berry Stars, Zoltica na Brodot Baunti, Rok Agresori…), verovatno je trebalo da prođe određeni period da se usaglase energije, pa sa ozbiljnijim radom smo krenuli tek negde oko 2005-te, kada se već iskristalizovala ideja da će K.U.R. biti bend, a ne projekt. Za taj preokret najzaslužniji je naš prvi bubnjar Ljak koji je nakon šest godina povremenog rada rekao legendarnu rečenicu: „Abe lugje, ke pravime li bend?“
Usredsredimo se na priču o novom albumu nazvanom “Ha Ha Jolly Jolly”, koji će se 10. oktobra pojaviti u digitalnoj formi na TMM magazinu. Pre svega, zašto ste se odlučili za free download?
Mi smo i prošle albume postavili na internetu i dostupni su za free download. Nama je osnovna ideja da muzika koju stvaramo i energija koju nosimo dopre do što više ljudi, a s obzirom na to da je internet kompletno promenio pristup distribuciji muzike, mislimo da ja ovo najodgovarajući način da dopremo do naših fanova.
Kao uvertiru pred izlazak, recite nešto više o samim pesmama koje se nalaze na ovom albumu…
Na ovom albumu pokušavamo da se malo više okrenemo prema trenutnim društvenim situacijama i da sa našom prepoznatlivom dozom ironije i humora damo svoj odgovor na ono što se zbiva oko nas, pogotovo sada kad Skoplje munjevitom brzinom postaje „kulturni centar i najstariji grad na svetu“. U odnosu na muzički pristup pokušavamo da budemo što više otvoreniji i da pravimo ekperimente, pri tom kako smo stariji pokušavamo da istražujemo mogućnosti uvođenje jazz elemente i pristupa u pojedinim pesmama. Nadam se da će ta naša faza proći brzo.
Za omot albuma iskoristili ste crtež američkog alternativnog umetnika Daniela Johnstona…
Gledajući film o Danielu Johnstonu, Devil vs Daniel Johnsto, odmah smo u njemu prepoznali našeg člana Marjana Kitanovskog, koji je se pridružio našem bendu kada je pobegao iz cirkusa i trenutno ispitujemo da li je Marijan u krvnom srodstvu sa Danielom Johnstonom. Kad smo nakon filma pogledali njegove crteže odmah nam je bilo jasno šta će biti na omotu. Pošto je Daniel Johnston bio zauzet istraživanjem mikrokosmosa, napisali smo e-mail njegovom bratu Dicku Johnstonu i već drugog dana dobili crtež u dobroj rezoluciji i odgovor da možemo da ga koristimo za cover albuma.
Pored Vas samih na albumu se pojavljuju i brojni gosti…
U određenom periodu našeg postojanja, a pogotovo prvih nekoliko godina, bend je bio zamišljen kao projekt otvorenog tipa u kome može da učestvuje svako ko želi i bilo je perioda kad je bend imao i po deset članova. Nakon drugog albuma jezgro benda se stabilizovalo, međutim dosta muzičara još uvek gravitira oko benda koji će uvek biti otvoren za nove ideje.
Obzirom da postojite toliko godina, a imate i zavidno iskustvo iz prethodnih bendova, iz Vašeg ugla, kako ocenjujete situaciju na makedonskoj i ex-YU sceni?
Smatramo da pojedinačni razvoj scena u ex-Yu zemljama doživljava napredak ali samo na lokalnom nivou. Ima sve više bendova i izdanja, pre svega zbog veće dostupnosti tehnike i alternativnih medija, međutim mislimo da nedostaje veća komunikacija između tih pojedinih scena.
Još prošle godine snimili ste spot za jednu od novih pesama, kroz koji dan i “Ha Ha Jolly Jolly” ugledaće svetlost dana, kakvi su dalji planovi KUR-a?
Nakon ovog albuma, osvajanje kineskog muzičkog tržišta i brojnim nastupima po banketima, slavama, krstevkama i maturskim večerima, sledeći veliki projekat nam je plasiranje novog proizvoda „Space rakija“ ili „Extra-terestijalna rakija“ koja će se proizvoditi u bestežinskim uslovima i njenom konzumacijom ćemo navoditi ljude da se povezuju sa drugim intelegencijama širom kosmosa i da šire pozitivne energije. Naš član, prvi oficijalni makedonski kosmonaut Trajče Mitreski, već radi prve eksperimente u svojoj ilegalnoj laboratoriji.
facebook
Intervju: Dragiša Radulović
Objavio Branimir Lokner • Intervju •