Uvertira u reči koje slede ovoga puta nije potrebna. Jedino je potrebno reći da je sagovornik bio Dejan Pejović Peja – pevač, kompozitor, muzičar, pesnik, likovni umetnik i boem, javnosti poznatiji kao član i osnivač sastava Vampiri, Familija, The Dibidus. Ostalo ćete već pročitati…
Da li su ona krila “demokratskih promena” na kojima je nastao sastav The Dibidus, kako piše u zvaničnoj biografiji, još uvek u funkciji ili su negde iščezla?
Do promena svakako jeste došlo, samo je pitanje kakvih. Nekome su donele bolje, a nekome gore stanje. Ja mogu da govorim u svoje ime, i o tretmanu pop-rock kulture pre i posle takozvanih promena. Devedesetih smo kukali da gore ne može, ali sadašnjost, meni bar, govori drugačije. Negativna selekcija i poremećen sistem vrednosi, učinili su svoje. Ima bendova, ima i publike, ali do te iste publike je puno teže doći nego nekada. Osim toga, cenzura je mnogo više izražena nego devedesetih, koliko god to suludo zvučalo. A, ja ne želim da pevam po tuđim notama, već isključivo po svojim. Govorim istinu koliko god ona bila bolna. Dosta smo se lagali.
Između prvog i drugog albuma, objavljenog ove godine, stoji vremenski jaz od nekoliko godina. Koji motiv Vas je ponovo pokrenuo i vodio prilikom stvaranja novih pesama?
Pauza svakako jeste postojala, i razne okolnosti su uticale da se ona desi. Nije lako imati bend. Naročito u današnje vreme. Od muzike se teško živi. Gotovo nemoguće. Govorim o muzici kakvom se ja bavim. Osim toga, autor treba da se oglasi onda kada ima šta da kaže, a za to ne postoji vremenski period. Dešavalo se meni da pokušam da napustim muziku, ali muzika neće da napusti mene, i to je tako.
Aktuelno ostvarenje ”Trenerka i sako” prvobitno je objavljeno na CD-u pod etiketom kuće Long Play, a nešto kasnije biva postavljeno na free download. Kakav je Vaš stav prema Internetu? Nužno zlo ili?
U današnje vreme ispada da je luksuz imati izdanje na cd-u. Dabome da je piraterija učinila svoje. Mi autori tu najviše trpimo. To je krivično delo za koje niko ne odgovara. A, čak i da odgovara, koju vajdu ja imam od toga. Tako da internet jeste nužno zlo, ako želiš kako tako da dođeš do publike.
MTV recimo emituje nekadašnje pulene Pinka, ali i bendove koji su žanrovski slični nama. Međutim mi smo dobili odgovor da MTV konzumira publika uzrasta 14-15 godina.
Prateći aktivnosti The Dibidus, stiče se utisak i pored nekoliko zapaženih samostalnih i nastupa na velikim festivalima, da niste dovoljno koncertno aktivni. Koji je razlog tome? Ovde se mora istaći činjenica da pojedini sastavi nastali puno vremena nakon The Dibidus, a čija se žanrovska forma može staviti u ravni sa Vašom, daleko više su koncertno prisutni i ostvaruju zapažene uspehe kod publike u celom regionu.
Što se tiče koncertnih aktivnosti benda, tu smo zaista posebno nezadovoljni. Iza nas gotovo da niko ne stoji i niko nas ne gura. Ima pokušaja, ali sve je to jalovo. Bend ne može sve sam. Potrebna je i podrška nekih drugih. Nije uopšte lako, jer mi pre svega postojimo da bi smo svirali. E, kad nema svirki onda je i bend nezadovoljan, pa dolazi do jedne lančane reakcije koja ne donosi ništa dobro. Mediji imaju krajnje čudne odgovore kada ih pitamo zašto ne vrte neki naš spot. MTV recimo emituje nekadašnje pulene Pinka, ali i bendove koji su žanrovski slični nama. Međutim mi smo dobili odgovor da MTV konzumira publika uzrasta 14-15 godina. Ne znam da li smo nekima trn u oku, da li smo politički nepodobni, ili šta već, ali to je tužna činjenica. Ja se ne šlihtam nikome. Nisam član ni jedne političke stranke, niti jednog klana, itd. Radim svoj posao najbolje što mogu, i iskreno žalim što smo tako loše tretirani, jer Dibidusi imaju jako bogat i dobar koncertni repertoar koji je sve samo ne dosadan. Uostalom, možda je to pitanje za menadžere i ono malo medija koji emituju pop-rock kulturu.
Šta se zapravo krije iza naslova albuma ”Trenerka i sako”, za šta je sinonim ova neobična odevna kombinacija?
Trenerka i sako, to je slika i prilika našeg društva. Društva koje je unakaženo na svim poljima, pa tako i tekstilno. Imaš one koji se odevaju isključivo u trenerke, i one druge sa skupim odelima. Naš album koji se zove Trenerka i Sako, jeste namenjen svima njima. U mojim pesmama se svako može pronaći. Prosečna osoba sa ovih prostora zapravo u isto vreme nosi i sako i trenerku. Ovde je nespojivo i nakaradno moda. Svega ima, a ničeg nema. Fali ljubav. Fali duša. Fali dobrota. Pa makar bio i tekstilno unakažen.
Rečenica “Budite dobri ljudi i volite se, jer ljubav pobjeđuje sve!” vidno je istaknuta na omotu novog albuma. Mislite da je u ovim surovim vremenima moguća pobeda ljubavi?
Ja se publici na kraju svakog nastupa obratim sa tom porukom. Ljubav jedino ima smisla. Bez ljubavi nema ničega. Borim se za ljubav svim srcem, i ako ljubav ne pobedi onda život nema nikakvu vrednost. A, da li je moguća pobeda ljubavi, to zavisi od svih nas. Neka se svako zapita koliko voli, da li voli ili koliko je u stanju da voli. Kao i da li je voljen. Dosta je bilo mržnje. Dosta smo išli u krug. Krajnje je vreme da neke stvari dođu iz dupeta u glavu, i da se ljudi osveste i vide šta se oko njih dešava. Krajnje je vreme da se lupi šakom o sto, i da se kaže dosta lažima, krađama, foliranjima i ostalim nakaradnim stvarima kojima smo okruženi i koje su postale deo naših života, a da se mi za to uopšte ne pitamo. Krajnje je vreme da se ljudi izbore da im se vrate životi koji su im oduzeti, jer ti životi su samo njihovi. Vreme je za ljubav! Vreme je za pamet. Vreme je za otrežnjenje. Ali, ništa bez ljubavi.
Za mesec decembar najavljeno je nekoliko nastupa The Dibidus. Šta se pored toga zbiva unutar i okolo benda? Radite li možda na novim pesmama?
U današnje vreme je jako teško imati bend, i to sam već pomenuo. Pre svega jer se od benda teško živi. Potrebno je puno strpljenja i razumevanja. Neki ga imaju, neki ne. Potrebno je i međusobno poštovanje unutar benda, kao i poverenje. Dabome da mora da se zna i ko je ko, i šta je čija uloga. Naravno da se ponekad nametne i pitanje ima li uopšte smisla imati bend. Ali, ako veruješ u to što radiš, ako imaš dovoljno strpljenja i živaca, onda stvari moraju da dođu na svoje mesto. A, što se tiče novih pesama, one su uvek tu negde, samo ih treba dohvatiti. Inspiracije ima u izobilju. Ja uvek nešto pišem. Ima dosta momenata koje sam davno zabeležio, i koji su trebali da budu na ovom albumu, ali svakako neće da se bace i biće iskorišćeni.
Vaša poruka posetiocima TMM magazina glasi…
Moja poruka je uvek ista. Budite dobri ljudi i volite se, jer ljubav pobeđuje sve!
nov 27 2011
Peja (The Dibidus): “Dosta smo se lagali“
Uvertira u reči koje slede ovoga puta nije potrebna. Jedino je potrebno reći da je sagovornik bio Dejan Pejović Peja – pevač, kompozitor, muzičar, pesnik, likovni umetnik i boem, javnosti poznatiji kao član i osnivač sastava Vampiri, Familija, The Dibidus. Ostalo ćete već pročitati…
Da li su ona krila “demokratskih promena” na kojima je nastao sastav The Dibidus, kako piše u zvaničnoj biografiji, još uvek u funkciji ili su negde iščezla?
Do promena svakako jeste došlo, samo je pitanje kakvih. Nekome su donele bolje, a nekome gore stanje. Ja mogu da govorim u svoje ime, i o tretmanu pop-rock kulture pre i posle takozvanih promena. Devedesetih smo kukali da gore ne može, ali sadašnjost, meni bar, govori drugačije. Negativna selekcija i poremećen sistem vrednosi, učinili su svoje. Ima bendova, ima i publike, ali do te iste publike je puno teže doći nego nekada. Osim toga, cenzura je mnogo više izražena nego devedesetih, koliko god to suludo zvučalo. A, ja ne želim da pevam po tuđim notama, već isključivo po svojim. Govorim istinu koliko god ona bila bolna. Dosta smo se lagali.
Između prvog i drugog albuma, objavljenog ove godine, stoji vremenski jaz od nekoliko godina. Koji motiv Vas je ponovo pokrenuo i vodio prilikom stvaranja novih pesama?
Pauza svakako jeste postojala, i razne okolnosti su uticale da se ona desi. Nije lako imati bend. Naročito u današnje vreme. Od muzike se teško živi. Gotovo nemoguće. Govorim o muzici kakvom se ja bavim. Osim toga, autor treba da se oglasi onda kada ima šta da kaže, a za to ne postoji vremenski period. Dešavalo se meni da pokušam da napustim muziku, ali muzika neće da napusti mene, i to je tako.
Aktuelno ostvarenje ”Trenerka i sako” prvobitno je objavljeno na CD-u pod etiketom kuće Long Play, a nešto kasnije biva postavljeno na free download. Kakav je Vaš stav prema Internetu? Nužno zlo ili?
U današnje vreme ispada da je luksuz imati izdanje na cd-u. Dabome da je piraterija učinila svoje. Mi autori tu najviše trpimo. To je krivično delo za koje niko ne odgovara. A, čak i da odgovara, koju vajdu ja imam od toga. Tako da internet jeste nužno zlo, ako želiš kako tako da dođeš do publike.
Prateći aktivnosti The Dibidus, stiče se utisak i pored nekoliko zapaženih samostalnih i nastupa na velikim festivalima, da niste dovoljno koncertno aktivni. Koji je razlog tome? Ovde se mora istaći činjenica da pojedini sastavi nastali puno vremena nakon The Dibidus, a čija se žanrovska forma može staviti u ravni sa Vašom, daleko više su koncertno prisutni i ostvaruju zapažene uspehe kod publike u celom regionu.
Što se tiče koncertnih aktivnosti benda, tu smo zaista posebno nezadovoljni. Iza nas gotovo da niko ne stoji i niko nas ne gura. Ima pokušaja, ali sve je to jalovo. Bend ne može sve sam. Potrebna je i podrška nekih drugih. Nije uopšte lako, jer mi pre svega postojimo da bi smo svirali. E, kad nema svirki onda je i bend nezadovoljan, pa dolazi do jedne lančane reakcije koja ne donosi ništa dobro. Mediji imaju krajnje čudne odgovore kada ih pitamo zašto ne vrte neki naš spot. MTV recimo emituje nekadašnje pulene Pinka, ali i bendove koji su žanrovski slični nama. Međutim mi smo dobili odgovor da MTV konzumira publika uzrasta 14-15 godina. Ne znam da li smo nekima trn u oku, da li smo politički nepodobni, ili šta već, ali to je tužna činjenica. Ja se ne šlihtam nikome. Nisam član ni jedne političke stranke, niti jednog klana, itd. Radim svoj posao najbolje što mogu, i iskreno žalim što smo tako loše tretirani, jer Dibidusi imaju jako bogat i dobar koncertni repertoar koji je sve samo ne dosadan. Uostalom, možda je to pitanje za menadžere i ono malo medija koji emituju pop-rock kulturu.
Šta se zapravo krije iza naslova albuma ”Trenerka i sako”, za šta je sinonim ova neobična odevna kombinacija?
Trenerka i sako, to je slika i prilika našeg društva. Društva koje je unakaženo na svim poljima, pa tako i tekstilno. Imaš one koji se odevaju isključivo u trenerke, i one druge sa skupim odelima. Naš album koji se zove Trenerka i Sako, jeste namenjen svima njima. U mojim pesmama se svako može pronaći. Prosečna osoba sa ovih prostora zapravo u isto vreme nosi i sako i trenerku. Ovde je nespojivo i nakaradno moda. Svega ima, a ničeg nema. Fali ljubav. Fali duša. Fali dobrota. Pa makar bio i tekstilno unakažen.
Rečenica “Budite dobri ljudi i volite se, jer ljubav pobjeđuje sve!” vidno je istaknuta na omotu novog albuma. Mislite da je u ovim surovim vremenima moguća pobeda ljubavi?
Ja se publici na kraju svakog nastupa obratim sa tom porukom. Ljubav jedino ima smisla. Bez ljubavi nema ničega. Borim se za ljubav svim srcem, i ako ljubav ne pobedi onda život nema nikakvu vrednost. A, da li je moguća pobeda ljubavi, to zavisi od svih nas. Neka se svako zapita koliko voli, da li voli ili koliko je u stanju da voli. Kao i da li je voljen. Dosta je bilo mržnje. Dosta smo išli u krug. Krajnje je vreme da neke stvari dođu iz dupeta u glavu, i da se ljudi osveste i vide šta se oko njih dešava. Krajnje je vreme da se lupi šakom o sto, i da se kaže dosta lažima, krađama, foliranjima i ostalim nakaradnim stvarima kojima smo okruženi i koje su postale deo naših života, a da se mi za to uopšte ne pitamo. Krajnje je vreme da se ljudi izbore da im se vrate životi koji su im oduzeti, jer ti životi su samo njihovi. Vreme je za ljubav! Vreme je za pamet. Vreme je za otrežnjenje. Ali, ništa bez ljubavi.
Za mesec decembar najavljeno je nekoliko nastupa The Dibidus. Šta se pored toga zbiva unutar i okolo benda? Radite li možda na novim pesmama?
U današnje vreme je jako teško imati bend, i to sam već pomenuo. Pre svega jer se od benda teško živi. Potrebno je puno strpljenja i razumevanja. Neki ga imaju, neki ne. Potrebno je i međusobno poštovanje unutar benda, kao i poverenje. Dabome da mora da se zna i ko je ko, i šta je čija uloga. Naravno da se ponekad nametne i pitanje ima li uopšte smisla imati bend. Ali, ako veruješ u to što radiš, ako imaš dovoljno strpljenja i živaca, onda stvari moraju da dođu na svoje mesto. A, što se tiče novih pesama, one su uvek tu negde, samo ih treba dohvatiti. Inspiracije ima u izobilju. Ja uvek nešto pišem. Ima dosta momenata koje sam davno zabeležio, i koji su trebali da budu na ovom albumu, ali svakako neće da se bace i biće iskorišćeni.
Vaša poruka posetiocima TMM magazina glasi…
Moja poruka je uvek ista. Budite dobri ljudi i volite se, jer ljubav pobeđuje sve!
facebook.com/thedibidus
Intervju: Dragiša Radulović
Objavio Branimir Lokner • Intervju •