Beogradski sastav Karizma imao je zapaženu rolu u periodu prve faze egzistiranja, koja je tekla od druge polovine 80-tih godina do kratkog perioda post 90-tih. Objavili su i dva albuma – “Vreme je za nas” (1988.) i ” U snovima” (1991.) oba za PGP RTB, koja su jasno pokazivala u kom smeru se kreću muzičko/izvođačko/autorska razmišljanja grupe. A to je od početka bila jedna njihova varijanta melodic hard rocka, koja je u ono vreme verno pratila dešavanja na inostranoj, uglavnom USA sceni.
Karizma su bili podržavani od strane jednog dela ovdašnjih medija, naročito “Radio Beograda 202”, a imali su i respektabilan broj poklonika u samom Beogradu i Srbiji. Sa druge strane može se reći da ipak nisu uspeli toliko da dosegnu do onih EX-Yu teritorija, ali je nekakvog traga i kod publike na pomenutim prostorima, Karizma na određen način kao bend uspeo da ostvari.
Come back u post 2000-tim je bivao u par navrata nagovešten, ali tek sa polovičnom realizacijom, da bi pravi “novi početak” mogao uslediti upravo sa aktuelnim trenutkom, koji paralelno uključuje i promociju njihovog sveže objavljenog albuma – “Smej se”.
Predvođeni frontmanom Dejanom “Jelfanom” Jelisavčićem i jednim od gitarista Dušanom Ducom Janićijevićem, Karizma sa novim albumom nastavljaju u istom pravcu, kojeg su definisali još od svojih početaka. Dakle, varijanta melodic hard rocka, možemo dodati i hair metala, termina etabliranog tokom 90-tih godina, je ono što u izražajnom smislu bend nudi na aktuelnom ostvarenju, na kojem se našlo 12 songova. Tu je i jedna obrada ( Schon/Gioeli/Gioeli), kao i citiranje Zvonka Bogdana ( tekstualno kroz deo refrena pesme “Ne vredi plakati” ). Vokal je u prvom planu, a i sami aranžmani pesama, kao i pozadinsko muziciranje grupe u dobroj meri su podređeni ulozi koju ima pomenuti frontman Dejan Jelisavčić.
I sama produkcija deluje mekše nego što je slučaj kod žanrovski sličnih inostranih sastava, ali to je na kraju krajeva predstavljao izbor članova postave.
“Smej se ” je vrlo slušljivo izdanje, istina, onako kako je “postavljen”, mnogo više asocira na sound kojeg su na svetsku scenu doneli melodic hard rock sastavi tokom 80-tih godina, nego što neki noviji akteri ovakvog ili sličnog usmerenja zvuče danas. To nikako ne znači, da je Karizma kao bend u nekom retro fazonu, jer je u tehničkom smislu učinjen maksimum da se takav “status” izbegne.
Da finiširam…Karizma su novim albumom pokazali da su ostali na prepoznatljivom putu, a nijednog trenutka ne treba sumnjati u njihov profesionalizam, kao i izvođačku ubedljivost.
Videćemo, kako će prevashodno novije generacije reagovati na “današnju” Karizmu, i da li će se bend snaći u novim medijsko/promotivnim okolnostima, kao i kakva će im prohodnost biti na ovdašnjoj nesigurnoj i tragi komičnoj koncertnoj areni.
jan 7 2017
KARIZMA – ” Smej se “
(PGP RTS ) 2016.
CD
Melodic hard rock – SERBIA
Beogradski sastav Karizma imao je zapaženu rolu u periodu prve faze egzistiranja, koja je tekla od druge polovine 80-tih godina do kratkog perioda post 90-tih. Objavili su i dva albuma – “Vreme je za nas” (1988.) i ” U snovima” (1991.) oba za PGP RTB, koja su jasno pokazivala u kom smeru se kreću muzičko/izvođačko/autorska razmišljanja grupe. A to je od početka bila jedna njihova varijanta melodic hard rocka, koja je u ono vreme verno pratila dešavanja na inostranoj, uglavnom USA sceni.
Karizma su bili podržavani od strane jednog dela ovdašnjih medija, naročito “Radio Beograda 202”, a imali su i respektabilan broj poklonika u samom Beogradu i Srbiji. Sa druge strane može se reći da ipak nisu uspeli toliko da dosegnu do onih EX-Yu teritorija, ali je nekakvog traga i kod publike na pomenutim prostorima, Karizma na određen način kao bend uspeo da ostvari.
Come back u post 2000-tim je bivao u par navrata nagovešten, ali tek sa polovičnom realizacijom, da bi pravi “novi početak” mogao uslediti upravo sa aktuelnim trenutkom, koji paralelno uključuje i promociju njihovog sveže objavljenog albuma – “Smej se”.
Predvođeni frontmanom Dejanom “Jelfanom” Jelisavčićem i jednim od gitarista Dušanom Ducom Janićijevićem, Karizma sa novim albumom nastavljaju u istom pravcu, kojeg su definisali još od svojih početaka. Dakle, varijanta melodic hard rocka, možemo dodati i hair metala, termina etabliranog tokom 90-tih godina, je ono što u izražajnom smislu bend nudi na aktuelnom ostvarenju, na kojem se našlo 12 songova. Tu je i jedna obrada ( Schon/Gioeli/Gioeli), kao i citiranje Zvonka Bogdana ( tekstualno kroz deo refrena pesme “Ne vredi plakati” ). Vokal je u prvom planu, a i sami aranžmani pesama, kao i pozadinsko muziciranje grupe u dobroj meri su podređeni ulozi koju ima pomenuti frontman Dejan Jelisavčić.
I sama produkcija deluje mekše nego što je slučaj kod žanrovski sličnih inostranih sastava, ali to je na kraju krajeva predstavljao izbor članova postave.
“Smej se ” je vrlo slušljivo izdanje, istina, onako kako je “postavljen”, mnogo više asocira na sound kojeg su na svetsku scenu doneli melodic hard rock sastavi tokom 80-tih godina, nego što neki noviji akteri ovakvog ili sličnog usmerenja zvuče danas. To nikako ne znači, da je Karizma kao bend u nekom retro fazonu, jer je u tehničkom smislu učinjen maksimum da se takav “status” izbegne.
Da finiširam…Karizma su novim albumom pokazali da su ostali na prepoznatljivom putu, a nijednog trenutka ne treba sumnjati u njihov profesionalizam, kao i izvođačku ubedljivost.
Videćemo, kako će prevashodno novije generacije reagovati na “današnju” Karizmu, i da li će se bend snaći u novim medijsko/promotivnim okolnostima, kao i kakva će im prohodnost biti na ovdašnjoj nesigurnoj i tragi komičnoj koncertnoj areni.
facebook.com/karizmabeograd
Objavio Branimir Lokner • EX Yu, Recenzije •