Veče emocija u Beogradu…Luna i „Ogledala Lune“..promocija monografije i live nastup u „Mikser Hausu“…petak 31.03.2017.

 Tweet   

Malo ko sem onih najupućenijih, mogao je pretpostaviti do pre samo mesec dana, da će makar na kratko novosadski kultni sastav Luna biti važna tema ovdašnjih kulturnih reportaža, izveštaja i najava. Važan i presudan razlog je svakako objavljivanje opsežne  monografije „Ogledala Lune“ autora – Predraga Popovića, Saše Rakezića i Gorana Tarlaća, čiji spisateljski angažman je „pogurao“ reunion originalne postave, koja je za ovu priliku spremila ( obnovila ) koncertni repertoar, a on  je upriličen  onim srećnicima koji su obezbedili prisustvo na dva promotivna koncerta u Beogradu 31-og marta i dan kasnije u Novom Sadu.

Da se podsetimo…Kao bend Luna su delovali u periodu od 1981-e do 1983-e , da bi godinu dana kasnije, 1984-e objavili album za „Helidon“ – „Nestvarne stvari“. Zbog izuzetnog kvaliteta same muzičke poruke koju su Slobodan Tišma i ekipa istomišljenika ( ca) priredili i postavili kroz priređeni materijal  sa jedne strane, i zbog malog  štampanog tiraža sa druge, lp Lune je vrlo brzo postao traženom kolekcionarskom robom, i takvo stanje stvari traje do današnjih dana.

Luna su bili i ostali bend čije psychedelic post novotalasne poruke bi se postideo malo koji kvalitetan inostrani akt, a njihova originalnost i autorsko-izvođačka autohtonost zauzimaju jedno od centralnih mesta na Ex-yugoslovenskim muzičkim prostorima.
Tako su Slobodan Tišma, Ivan Fece Firči, Zoran Bulatović Bale i Jasmina Mina Mitrušić, nakon nešto više od 12 godina, ponovo zasvirali zajedno, a  onaj poslednji prethodni nastup su imali na „Exitu “ 2004-e godine.

Prepun auditoijum i preplavljeni prostor beogradskog „Mikser Hausa“,podržali su od prvog do poslednjeg takta novosadsku ekipu, koja je na bini isporučivala tokom skoro jednosatnog ( a tako je bilo i najavljeno ) nastupa puno emocija, uz neizostavni voljni element, koji je trebao potvrditi, a potvrdio je, kako su one davno odsvirane pesme i dalje važan deo njihovih ličnosti. Tišma je „stajao“ u mestu kao propovednik, jasno „distribuirajući“ svoje ideje publici . Bale je ne samo gitarističko-izvođački, već  na neki način i koncepcijski predvodio svirački deo postave, a njegova ubedljivost i sigurnost davala je „krila“ ostalima. Firchie je još jednom potvrdio , zašto je dugi niz godina smatran jednim od najboljih i najinovativnijih ovdašnjih bubnjara, a Mina je svojim klavijaturnim zvučnim „upadima“, ali i ritmičkim frazama podržavala preciznost same interpretacije i izvođenja songova.

Vrlo pozitivan detalj je i taj,  da je u publici pored očekivano ekipe koja je u onim 80-tim godinama pratila razvoj grupe, bilo i puno mlađe populacije, koja se nije ni rodila dok je tekao kratkotrajni period rada postave.

Luna su se na kratko vratili i raduje što je makar i u jednoj priređenoj  blitz barijanti, sećanje na njih na ovakav način obnovljeno i  čak šta više uživo predstavljeno. Bilo je ovo lepo, za mnoge verujem i nezaboravno veče, koje je nesmanjenim intenzitetom, iako kroz sasvim drugačije parametre potvrdilo značaj Lune i njihov neizbrisiv legacy.

Fotografije: RS Wood