Basista Rade Bulatović Cheya dobro je poznato ime onim malo starijim poznavaocima muzičkih dešavanja u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji. Njegova aktivnost tokom 80-tih i 90-tih godina prošlog veka zaista je bila izuzetna, a nije izostajala ni diskografska prisutnost. Poslednjih godina mnogo je više viđen po klupskim prostorima nastupajući sa raznim izvođačima ( što je uostalom u njegovom slučaju oduvek bila praksa), nekako je manje nazovimo to medijski “istaknut”, ( medijski u onom nekadašnjem poimanju ovog termina), ali 40 godina karijere nije mala stvar, koju je nedavno obeležio objavljivanjem prvog solo albuma.
Cheya je tokom godina dugo nastupao sa pijanistom/klavijaturistom Milošem Petrovićem, ne samo u sastavima Jazzy i Jakarta, takođe je svirao i u Herojima, jedan period i u Lakim Pingvinima, a često je delio stage sa brojnim ovdašnjim džezerima. Poznat je u muzičkim krugovima kao izuzetan instrumentalista koji praktično može da svira sve, a takođe iza njega stoje brojni projekti, što sa njim u glavnoj, što u pozadinskoj ulozi, koji tek čekaju da jednog dana, ako bude naravno bilo mogućnosti, u diskografskom smislu se pojave na uvid javnosti. Pa makar samo, kako bi to danas rekli – u digitalnoj varijanti.
“Very True” sadrži 12 autorskih kompozicija, svaka ima određenu posvetu, što za osobe i ličnosti sa kojima je basista živeo, radio, družio se, kao i na instrumentalističke gromade koje su u muzičkom smislu uticale na njegovu karijeru. Da ne zaboravim posvete njegovim najbližima, kao i mestima i saradnicima sa kojima je provodio boemske nezaboravne dane, najviše u trouglu “SKC” -“Manjež”–“Arilje”. I tu sada dodajem njegovog prijatelja i neizostavnu ličnost dešavanja u prostoru male sale “SKC”-a, Milorada Stojakovića -Daču, dugi niz godina vlasnika izdavačke kuće “Vertical Jazz”, sa kjim je Cheya provodio brojne zajedničke muzičke trenutke, sarađujući u zanimljivim i često potpuno neobičnim konceptualnim dešavanjima, koja su tokom 90-tih godina obeležavale program pomenutog prostora.
“Very True” je izdanje koje će se svideti svim onim pristalicama i ljubiteljima starijih jazz tendencija, ali čiji materijal je urađen na aranžmanski precizan, pametan, vrlo slušljiv i izvođački savremen način. Na albumu su inače učestvovali muzičari sa kojima je takođe tokom godina sarađivao i koji čine neizostavni deo ovdašnjih ne samo jazz muzičkih prostora kao što su : Marko Đorđević, Ljuba Paunić, Kristijan Mačak, Ivan Aleksijević, Andreja Hristić, Maja Klisinski. Cheya je pored sviranja basa i kontrabasa uradio sva programiranja.
Materijal je inače snimljen u nekada neizostavnom i muzičarima izuzetno dragom studiu “Sha-na-na”, a glavni čovek pomenutog mesta – Dušan Petrović – Šane bio je snimatelj i producent.
Cheya je odavno zaslužio svoj solo album, jer je reč o muzičaru kakvog malo koja sredina u bilo kojoj zemlji ima. Dodao bih ne samo muzičaru, več i osobi, koja je uvek tu da atmosferi, druženju, kao i u sastavima sa kojima nastupa doda onu preko potrebnu pozitivnu energiju.
“Very True” sadrži rafinirani materijal čija vremenska odrednica je manje bitna. Atmosfera, kao i užitak muziciranja, da dodam i slušanja su ovde na najvišem mogućem nivou. Sa dve reči – jako dobro!
jul 27 2019
R.B.CHEYA – “Very True”
(Multimedia Music) 2019.
CD/digital
Jazz – SERBIA
Basista Rade Bulatović Cheya dobro je poznato ime onim malo starijim poznavaocima muzičkih dešavanja u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji. Njegova aktivnost tokom 80-tih i 90-tih godina prošlog veka zaista je bila izuzetna, a nije izostajala ni diskografska prisutnost. Poslednjih godina mnogo je više viđen po klupskim prostorima nastupajući sa raznim izvođačima ( što je uostalom u njegovom slučaju oduvek bila praksa), nekako je manje nazovimo to medijski “istaknut”, ( medijski u onom nekadašnjem poimanju ovog termina), ali 40 godina karijere nije mala stvar, koju je nedavno obeležio objavljivanjem prvog solo albuma.
Cheya je tokom godina dugo nastupao sa pijanistom/klavijaturistom Milošem Petrovićem, ne samo u sastavima Jazzy i Jakarta, takođe je svirao i u Herojima, jedan period i u Lakim Pingvinima, a često je delio stage sa brojnim ovdašnjim džezerima. Poznat je u muzičkim krugovima kao izuzetan instrumentalista koji praktično može da svira sve, a takođe iza njega stoje brojni projekti, što sa njim u glavnoj, što u pozadinskoj ulozi, koji tek čekaju da jednog dana, ako bude naravno bilo mogućnosti, u diskografskom smislu se pojave na uvid javnosti. Pa makar samo, kako bi to danas rekli – u digitalnoj varijanti.
“Very True” sadrži 12 autorskih kompozicija, svaka ima određenu posvetu, što za osobe i ličnosti sa kojima je basista živeo, radio, družio se, kao i na instrumentalističke gromade koje su u muzičkom smislu uticale na njegovu karijeru. Da ne zaboravim posvete njegovim najbližima, kao i mestima i saradnicima sa kojima je provodio boemske nezaboravne dane, najviše u trouglu “SKC” -“Manjež”–“Arilje”. I tu sada dodajem njegovog prijatelja i neizostavnu ličnost dešavanja u prostoru male sale “SKC”-a, Milorada Stojakovića -Daču, dugi niz godina vlasnika izdavačke kuće “Vertical Jazz”, sa kjim je Cheya provodio brojne zajedničke muzičke trenutke, sarađujući u zanimljivim i često potpuno neobičnim konceptualnim dešavanjima, koja su tokom 90-tih godina obeležavale program pomenutog prostora.
“Very True” je izdanje koje će se svideti svim onim pristalicama i ljubiteljima starijih jazz tendencija, ali čiji materijal je urađen na aranžmanski precizan, pametan, vrlo slušljiv i izvođački savremen način. Na albumu su inače učestvovali muzičari sa kojima je takođe tokom godina sarađivao i koji čine neizostavni deo ovdašnjih ne samo jazz muzičkih prostora kao što su : Marko Đorđević, Ljuba Paunić, Kristijan Mačak, Ivan Aleksijević, Andreja Hristić, Maja Klisinski. Cheya je pored sviranja basa i kontrabasa uradio sva programiranja.
Materijal je inače snimljen u nekada neizostavnom i muzičarima izuzetno dragom studiu “Sha-na-na”, a glavni čovek pomenutog mesta – Dušan Petrović – Šane bio je snimatelj i producent.
Cheya je odavno zaslužio svoj solo album, jer je reč o muzičaru kakvog malo koja sredina u bilo kojoj zemlji ima. Dodao bih ne samo muzičaru, več i osobi, koja je uvek tu da atmosferi, druženju, kao i u sastavima sa kojima nastupa doda onu preko potrebnu pozitivnu energiju.
“Very True” sadrži rafinirani materijal čija vremenska odrednica je manje bitna. Atmosfera, kao i užitak muziciranja, da dodam i slušanja su ovde na najvišem mogućem nivou. Sa dve reči – jako dobro!
facebook.com/rade.bulatovic.54
multimedia-music.com
Objavio Branimir Lokner • EX Yu, Recenzije •