SUper Saxophone Quartet… Brano Likić…Boris Pingović!

    
Share Button

SUPER SAXOPHONE QUARTET
“Super Saxophone Quartet Live”
(ARTRUST) 2023.
Digital
Jazz – SERBIA

Krajem jula meseca 2023-e godine, objavljen je u digitalnoj formi “live” album SUper Saxophone Quarteta, kojeg možemo reći predvode iskusni i već etablirani muzičari uz jednu muzičarku Jasnu Jovičević ( baritone saxophone ), koja se može smatrati liderom ove postave. A tu su još  stari poznanik : Max Kotchetov ( alto saxophone ), te Adam Klemm ( tenor ) i Gabor Bunford ( soprano, alto ). Svi su akademski obrazovani i svi već imaju respektabilnu diskografsku aktivnost iza sebe, bez obzira da li su u pitanju solo radovi, ili saradnja sa drugim muzičarima.

 

 

“Živi” album je snimljen u Subotici, a samo muziciranje aktera zasniva se na konstantnom međusobnom instrumentalističkom dijalogu,gde se izvedene forme kreću od moderno/klasičnijih do avangardnijih varijanti. Saxofonski kvarteti nisu retka pojava u jazzu, i sigurno da je ovakva odluka o postavi i pokušaju iskoraka kroz konceptualni izraz, predstavljao izazov za same aktere, koji sve vreme otvoreno pokazuju da njihovo poznavanje materije nije malo i da prostora za eksperiment, kao i improvizatorske  “akcije” ima sasvim dovoljno, a oni su iskorišćeni na što je moguće ubedljiviji način. Šest instrumentalnih tema se nalazi na izdanju, dve autorske Jasne Jovićević uz saradnju sa Alešom Avbeljom kroz aranžmanski pristup, jedna Adama Klemma, koji je što se aranžmana tiče takođe imao pomoć pomenutog Avbelja. Tri ostale numere dela su drugih autora, ali su dobile drugačiji izgled u izvođenju Super Saxophone Quarteta. Album je dostupan putem “Bandcampa”, a za više informacija, “skoknite” do site-a Jasne Jovićević.

jasnajovicevic.com/supersax4

 

supersaxophonequartet.bandcamp.com/album/super-saxophone-quartet-live

 

BRANO LIKIĆ
“Football”
(Croatia Records )
CD/digital
Rock/rock/pop – BIH

Brano Likić je naizostavna ličnost kada govorimo o sarajevskoj sceni, naročito perioda 70-tih i 80-tih godina, ali i osoba, koja je tokom godina provedenih u “dalekom svetu” i drugim destinacijama, nije prestajala svoje druženje sa muzikom. I to ne samo kao autor, već i kao producent, snimatelj, aranžer, brojnim drugim sastavima i izvođačima. Nažalost, sticajem raznih okolnosti, za koje mislim da su većina njih i opravdane, vrlo malo informacija u samoj Srbiji je stizalo o njegovom delovanju i akcijama kada govorimo o muzici nakon raspada nekada zajedničke države. Ali, nikad nije kasno da se neke stvari isprave, ma kako velika ili manje velika vremenska distanca stajala između gospodina Likića i publike željne informacija o njegovom delovanju, a do kojih je bez obzira na “velikodušnost” interneta,  se  teže moglo doći.

 

 

 

Brano Likić je svakako jedna od onih ličnosti koje su itekako nedostajale na ovim prostorima, i osoba od koje se može mnogo toga naučiti i saznati jer njegovo iskustvo, znanje, komunikativnost, poznavanje materije su ogromni.
“Football” je album realizovan tokom prošle 2023-e godine, , a kroz 10 pesama gospodin Likić piše o nekadašnjim sarajevskim sportskim, te bosansko-hercegovačkim konkretno fudbalskim herojima, nekim starijim, nekim još uvek i za sadašnje generacije sveže aktuelnim, a poslednja numera na izdanju naziva “Navijač”, govori o fenomenu strukture nekadašnjeg posetioca fudbalskih manifestacija, ne onog današnjeg, koji zna itekako biti okrenut više huliganskom ponašanju. Priča o sarajevskim fudbalerima ima svoje određene korene u mitovima i legendama koje su isticali sarajevski sastavi, dakle postoji jedan fenomen, a većina zna za čuvenog Haseta i pesme Zabranjenog Pušenja. No, ovde su nabrojani mnogi, koji i u sportskom smislu i što se tiče njihovog lokalnog i internacionalnog priznanja zaslužuju da dobiju sve moguće počasti, možda njih par predstvljaju više deo gradskog folklora, ali svejedno intersantna tema, intersantna ideja i postavka, koja u muzičkom smislu kroz prizmu nekakvog rocka sa pop dodacima, koji je bliži psihologiji kasnih 70-tih i prvoj polovini ovdašnjih 80-tih godina, karakteriše ovde većinski materijal. Likić vrlo uspešno barata i stihovima, poznavajući senzibilitet svog grada, onog nekadašnjeg, ali dodao bih i sadašnjeg, trudeći se da svojim pričama o fudbalskim herojima bude dovoljno romantičan, sentimentalan i nostalgičan, ne i patetičan što je važno istaći. O drugim izdanjima ovog autora, o kojima nismo bili do sada revnosno informisani, a još uvek su aktuelni, biće reći nekom drugom, skorašnjom prilikom.

 

instagram.com/branolikic

 

crorec.net

 

 

 

BORIS PINGOVIĆ
“Avgustovski januar”
(PGP RTS) 2023.
CD/digital
Pop/chansone – SERBIA

Glumac, pisac i pesnik,  i sve više pevač, kao i autor materijala kojeg je predstavio na svom albumu kojeg je dugo pripremao, Boris Pingović je objavio  za beogradskog nacionalnog izdavača ” PGP RTS”. Album se zove  “Avgustovski januar”, i deluje da je sam kreator ovog izdanja imao i ima prilične ambicije kao i voljni element, da karijera na ovom ne-glumačkom terenu dobije jednu zaokruženiju i celovitiju sliku, kao i izglednije trasirani put.
No, da li će se Pingovićeve želje ispuniti, kao i uvek pokazaće vreme. Na njegovom albumu našlo se 12 numera. Veliku ulogu u aranžmanima pesama imao je klavijaturista Marko Milatović, a poveća grupa uglavnom dobro poznatih studijskih vukova je svirački  obavila svoje zadatke, pretpostavljam na način kakav je autor želeo.

 

“Augustovski januar” sadrži materijal koji se kreće na liniji i relaciji između popa i neke ovdašnje šansone. Takođe kao glumcu Pingoviću nisu bili strani ni povremeno pridodati polu-kabaretski detalji “profiltrirani” kroz pesme, i jedan polu-romantični pastiche takođe je ovde prisutan na većini priređenog materijala. Ovo je jedno od onih izdanja, koje takođe prevashodno u nekoj psihološkoj varijanti više odgovara postulatima nekih prošlih ovdašnjih dekada, nego sadašnjem trenutku, ali to potencijalnom slušaocu neće zasmetati, jer ona populacija koja je potencijalno zaintersovana za ovakav muzički pristup, u startu i preferira izraz kojeg je Pingović ponudio. Same pesme nisu takve da se za njih može reći kako poseduju hitične ili hitoidne potencijale, nisu ni toliko pamtljive, i ne “ostaju” da žive onoliko dugo koliko potencijalni slušalac bi to želeo da se ostvari, te generalno kroz kompletan album više provejava Pingovićeva energija, te želja da se prikaže i kao zanimljiv interpretator koji vešto barata ponuđenom formom. Pingović ima donekle izraženiju podršku  mainstream medija, koji u svojim programima imaju emisije kulturološko—zabavnog tipa, što mu u budućnosti može biti od koristi, ali nedostaju brojne druge stvari koje bi bar za sada ulepšale sliku o materijalu kojeg je kreirao i koji se našao na albumu.

 

rts.rs/lat/rts/pgp/izdanja.html