(Self-released) 2024.
Digital
Rock/70’s rock/hard rock/acid rock/various genres – CROATIA
Poslednjih dana odlazeće 2024-e, riječki sastav Longhare upriličio nam je svoj peti po redu studijski, a uopšteno 6-ti album u svom diskografskom katalogu. Na izdanju se nalazi nešto više od 60 minuta muzike, a rad na ovom ostvarenju otpočeo je još 2019-e godine.
O prošlom albumu sastava „A Day In The Sun“ sam imao takođe priliku da pišem, i moram priznati da način razmišljanja kojeg kroz muziku reflektuje riječki kvartet, je naišao kod mene na vrlo pozitivne vibracije. I naravno pozitivne kritičke stavove.
„Harerama“ je izdanje na kojem se našlo 12 numera, i predstavlja kako sami kažu neku vrstu produženog sessiona, kroz kojeg se prepliću prisutni amerikanizovani uticaji pristupa koji sadrži elemente rocka, hard rocka, 70s rocka, acid rocka, psychedelic varijanti i još mnogo toga između ko što su ublaženi stoner, ali i jedan sveukupni nekakav njihov crossover, kroz kojeg ova ekipa vešto pliva, ili da se poslužim morskim rečnikom – plovi.
U svemu tome, njihov sound poprima priličnu dozu svojstvenosti, originalnosti, lucidnosti, eksperimentalnog suočavanja, što je za svaku pohvalu, i pokazuje kako je njihov konstantan napredak očigledan, i kako na svoj način streme u izražajnom smislu postavljenim ciljevima. To je oduvek bio i biće pravi izbor, i jako je važno da se na svom putu ugledaju na same sebe i ne osvrću mnogo oko sebe, ili na nešto tipa, da li je ovo to ono pravo, da li se ide u korak s vremenom ili ne, kao i sličnim stvarima.
Da, muzika riječkog sastava jeste oslonjena na 70-te godine, ali apsolutno je prihvataju na sadašnji savremeni način, dajući kompletnoj priči neki svoj pastiche i izgled. Njihov aktuelni album, kao i prethodne albume treba posmatrati kao koherentne celine, pa i idejno-svirački kao nekakav njihov koncept, koji na ovako postavljen način funkcioniše i govori sasvim dovoljno o svemu što zapravo kao grupa žele da kažu i pokažu.
Ovo je takođe album kojeg treba slušati više puta, uvek ćete ponešto novo otkriti, realizovan je u riječkom studiu „Palach“. a snimio ga je Miran Milić.
Longhare jeste po izražajnom pristupu i po načinu na kojeg doživljavaju ono što rade i kako rade, sastav po mom ukusu, što ne znači da ne može biti i po vašem. Sasvim sigurno da zaslužuju relevantniji status u samoj Hrvatskoj, kao i regionu, ali bez obzira kako god svet oko nas haotično funkconiše, ima dovoljno vremena da se neke stvari i u ovom našem muzičkom neestradnom svetu promene, krenu ka drugoj strani, kao i da „protok“ ovakve muzike kao i sastava do šire populacije bude jednostavniji, brži i lakši.
facebook.com/longhare.band
longhare.bandcamp.com/album/harerama-2
jan 10 2025
LONGHARE – „Harerama“
(Self-released) 2024.
Digital
Rock/70’s rock/hard rock/acid rock/various genres – CROATIA
Poslednjih dana odlazeće 2024-e, riječki sastav Longhare upriličio nam je svoj peti po redu studijski, a uopšteno 6-ti album u svom diskografskom katalogu. Na izdanju se nalazi nešto više od 60 minuta muzike, a rad na ovom ostvarenju otpočeo je još 2019-e godine.
O prošlom albumu sastava „A Day In The Sun“ sam imao takođe priliku da pišem, i moram priznati da način razmišljanja kojeg kroz muziku reflektuje riječki kvartet, je naišao kod mene na vrlo pozitivne vibracije. I naravno pozitivne kritičke stavove.
„Harerama“ je izdanje na kojem se našlo 12 numera, i predstavlja kako sami kažu neku vrstu produženog sessiona, kroz kojeg se prepliću prisutni amerikanizovani uticaji pristupa koji sadrži elemente rocka, hard rocka, 70s rocka, acid rocka, psychedelic varijanti i još mnogo toga između ko što su ublaženi stoner, ali i jedan sveukupni nekakav njihov crossover, kroz kojeg ova ekipa vešto pliva, ili da se poslužim morskim rečnikom – plovi.
U svemu tome, njihov sound poprima priličnu dozu svojstvenosti, originalnosti, lucidnosti, eksperimentalnog suočavanja, što je za svaku pohvalu, i pokazuje kako je njihov konstantan napredak očigledan, i kako na svoj način streme u izražajnom smislu postavljenim ciljevima. To je oduvek bio i biće pravi izbor, i jako je važno da se na svom putu ugledaju na same sebe i ne osvrću mnogo oko sebe, ili na nešto tipa, da li je ovo to ono pravo, da li se ide u korak s vremenom ili ne, kao i sličnim stvarima.
Da, muzika riječkog sastava jeste oslonjena na 70-te godine, ali apsolutno je prihvataju na sadašnji savremeni način, dajući kompletnoj priči neki svoj pastiche i izgled. Njihov aktuelni album, kao i prethodne albume treba posmatrati kao koherentne celine, pa i idejno-svirački kao nekakav njihov koncept, koji na ovako postavljen način funkcioniše i govori sasvim dovoljno o svemu što zapravo kao grupa žele da kažu i pokažu.
Ovo je takođe album kojeg treba slušati više puta, uvek ćete ponešto novo otkriti, realizovan je u riječkom studiu „Palach“. a snimio ga je Miran Milić.
Longhare jeste po izražajnom pristupu i po načinu na kojeg doživljavaju ono što rade i kako rade, sastav po mom ukusu, što ne znači da ne može biti i po vašem. Sasvim sigurno da zaslužuju relevantniji status u samoj Hrvatskoj, kao i regionu, ali bez obzira kako god svet oko nas haotično funkconiše, ima dovoljno vremena da se neke stvari i u ovom našem muzičkom neestradnom svetu promene, krenu ka drugoj strani, kao i da „protok“ ovakve muzike kao i sastava do šire populacije bude jednostavniji, brži i lakši.
facebook.com/longhare.band
longhare.bandcamp.com/album/harerama-2
Objavio Branimir Lokner • EX Yu, Recenzije • • Tags: 70's rock, acid rock, Branimir Lokner, hard rock, Harerama, Longhare, Palach, Rijeka, Time Machine Music