Svoju priču sastav The Bite započeo je 2003-e godine. Tokom perioda delovanja, iza sebe su ostavili i ostvarili dosta toga što može realizovati jedan sastav udaljen od tkzv. mainstream načina razmišljanja i rada. Menjali su postavu, nastupali puno po rock festivalskim manifestacijama i skupovima, a krajem odlazeće 2019-e, objavili su i svoj drugi po redu full-length naziva “Chains”.
Od 2016-e bend je ušao u svoju noviju fazu dolaskom pevačice Ljiljane Zdravković, agilnog ovdašnjeg PR managera brojnih klupskih mesta, kao i sastava, takođe i osvedočenog borca za bolji status rock and rolla i rock kulture generalno.
Aktuelni album “Chains”, sniman je i realizovan postupno i pedantno, tokom 2017-e, 2018-e i 2019-e godine, a songovi su izašli iz “King Oliver” studia. Producenti izdanja bili su gitaristi Ivan Srdanović i Bojan Savić, dok su posao snimatelja obavljali i realizovali : Nemanja Filipović, Miloš Đurić Woody i Ivan Srdanović. Za mix su bili zaduženi pomenuti Ivan Srdanović u Miloš Đurić Woody.
Na albumu se našlo 9 songova, koje potpisuje bend, od kojih su 7 otpevane na engleskom i dve na maternjem jeziku. Kroz nešto manje od 30 minuta muzike, pretpostavljam da je bend uspeo da ostvari i realizuje željeni cilj, odnosno ciljeve, predstavljajući se i promovišući kao ozbiljan sastav, gde praktično svi izvođački ali i tehnički detalji su odrađeni na profesionalan način. Grupa je na terenu rocka, čvrsto riffovski postavljenog, energično interpretiranog, preko kojeg se prepliću jasan i ubedljiv vokal Ljilje Zdravković i gitarska ubacivanja, koja su često promenljiva, aranžmanski raznolika i tehničko – maniristički jasno definisana Pomenuta rock forma ima dodirnih elemenata sa hard rockom, a neko bi danas takođe mogao okarakterisati muziku sastava i definisati je kao varijantu New Wave Of Classic Rocka, u koju takođe možemo postaviti još jedan beogradski sastav – R.O.C.K., ali kompletan koncept, izvođenje, način razmišljanja, potencijalnog slušaoca nijednog momenta neće ubaciti u nedoumicu, o čemu se ovde radi. Sve je jasno kao dan, The Bite su rock bend sa velikim R, a takođe i sa izraženom emocijom pri interpretiranju pesama sa albuma. Uostalom, takvi su i njihovi nastupi. Ono što je po mom mišljenju takođe važno istaći, a to je da kod ovog sastava sam izvođački pristup nije ni najmanje poliran, izglačan ili doveden do nekakve farsične preciznosti. Upravo prirodnost i neposrednost koju kao ekipa imaju, otkriva njihovo jako oružje, kao i potencijalan snažan adut, kojim mogu pridobiti veći deo slušalačke populacije, a koja naginje jednoj ovakvoj izražajnoj i stilskoj postavci.
“Chains” je u određenoj meri iznenađujuće dobar album u samom autorskom smislu, što je još jedan dodatni plus, ako se manje-više zna da je kroz ovu i ovakvu muzičku formu već odavno sve rečeno. Naravno uvek su razlike u nijansama, a The Bite imaju nešto u sebi, odnosno svojoj muzici što pokreće i na neki način osvaja konzumenta koji se suočava i koji će se tek susresti sa njihovom porukom.
jan 29 2020
THE BITE – “Chains”
(Self – released) 2019.
CD/digital
Rock – SERBIA
Svoju priču sastav The Bite započeo je 2003-e godine. Tokom perioda delovanja, iza sebe su ostavili i ostvarili dosta toga što može realizovati jedan sastav udaljen od tkzv. mainstream načina razmišljanja i rada. Menjali su postavu, nastupali puno po rock festivalskim manifestacijama i skupovima, a krajem odlazeće 2019-e, objavili su i svoj drugi po redu full-length naziva “Chains”.
Od 2016-e bend je ušao u svoju noviju fazu dolaskom pevačice Ljiljane Zdravković, agilnog ovdašnjeg PR managera brojnih klupskih mesta, kao i sastava, takođe i osvedočenog borca za bolji status rock and rolla i rock kulture generalno.
Aktuelni album “Chains”, sniman je i realizovan postupno i pedantno, tokom 2017-e, 2018-e i 2019-e godine, a songovi su izašli iz “King Oliver” studia. Producenti izdanja bili su gitaristi Ivan Srdanović i Bojan Savić, dok su posao snimatelja obavljali i realizovali : Nemanja Filipović, Miloš Đurić Woody i Ivan Srdanović. Za mix su bili zaduženi pomenuti Ivan Srdanović u Miloš Đurić Woody.
Na albumu se našlo 9 songova, koje potpisuje bend, od kojih su 7 otpevane na engleskom i dve na maternjem jeziku. Kroz nešto manje od 30 minuta muzike, pretpostavljam da je bend uspeo da ostvari i realizuje željeni cilj, odnosno ciljeve, predstavljajući se i promovišući kao ozbiljan sastav, gde praktično svi izvođački ali i tehnički detalji su odrađeni na profesionalan način. Grupa je na terenu rocka, čvrsto riffovski postavljenog, energično interpretiranog, preko kojeg se prepliću jasan i ubedljiv vokal Ljilje Zdravković i gitarska ubacivanja, koja su često promenljiva, aranžmanski raznolika i tehničko – maniristički jasno definisana Pomenuta rock forma ima dodirnih elemenata sa hard rockom, a neko bi danas takođe mogao okarakterisati muziku sastava i definisati je kao varijantu New Wave Of Classic Rocka, u koju takođe možemo postaviti još jedan beogradski sastav – R.O.C.K., ali kompletan koncept, izvođenje, način razmišljanja, potencijalnog slušaoca nijednog momenta neće ubaciti u nedoumicu, o čemu se ovde radi. Sve je jasno kao dan, The Bite su rock bend sa velikim R, a takođe i sa izraženom emocijom pri interpretiranju pesama sa albuma. Uostalom, takvi su i njihovi nastupi. Ono što je po mom mišljenju takođe važno istaći, a to je da kod ovog sastava sam izvođački pristup nije ni najmanje poliran, izglačan ili doveden do nekakve farsične preciznosti. Upravo prirodnost i neposrednost koju kao ekipa imaju, otkriva njihovo jako oružje, kao i potencijalan snažan adut, kojim mogu pridobiti veći deo slušalačke populacije, a koja naginje jednoj ovakvoj izražajnoj i stilskoj postavci.
“Chains” je u određenoj meri iznenađujuće dobar album u samom autorskom smislu, što je još jedan dodatni plus, ako se manje-više zna da je kroz ovu i ovakvu muzičku formu već odavno sve rečeno. Naravno uvek su razlike u nijansama, a The Bite imaju nešto u sebi, odnosno svojoj muzici što pokreće i na neki način osvaja konzumenta koji se suočava i koji će se tek susresti sa njihovom porukom.
facebook.com/thebite011
Objavio Branimir Lokner • EX Yu, Recenzije •